Пустињаци се налазе у свим крајевима света, али прича о Максиму Кавтараџеу се издваја од осталих. Његова самоћа није скривена од људских очију – напротив, његова кућа је лако видљива, али изузетно тешко доступна. Монах живи на врху 40-метарског кречњачког стуба који се уздиже изнад клисуре као природна тврђава.
Овај природни монолит је познат као Катски стуб, назван по малом грузијском селу које се налази у близини. Најближи град је Цхиатура, али свуда около постоје само бескрајне шуме и планински ланци. Поглед са врха задивљује величином природе и ствара осећај потпуне одвојености од градске вреве.
Фото: Профимедиа
Данас до врха води стрмо метално степениште, али на њега ће моћи да се попну само они који се не плаше висине. Успон траје око 20 минута. Раније се сматрало да је немогуће пењати се све док група планинарских истраживача није стигла до врха 1944.
Њихово откриће задивило је све: на стени су сачуване рушевине древног храма, винског подрума, остаци зида тврђаве, па чак и крипта са људским остацима. То је значило да су људи некада заиста живели овде, упркос наизглед ненасељеним условима.
Прочитајте још
У Грузији, усамљени монолит од кречњака Катски се назива „Тврђава самоће“. На њеном врху, одсечен од света, монах Максим Кавтараџе живи скоро три деценије. На почетку свог путовања настанио се у малој пећини у подножју литице, али је временом добио подршку верника, што му је омогућило да почне са рестаурацијом древне светиње.
Фото: Профимедиа
Крајем 20. века, археолози су почели да истражују рушевине старог храма који је некада стајао на овој природној литици. Након завршених ископавања, на њеном месту је подигнута нова црква, која је сачувала једноставну архитектуру своје претходнице - малу камену салу димензија 3,5 пута 4,5 метара. Освећена је у част Максима Исповедника.
Упркос свом повученом начину живота, монах силази два пута недељно како би се састао са локалним становницима и напунио залихе. Пењање на врх је доступно само неколицини одабраних: дозвола се даје само свештеницима и младићима који учествују у заједничким молитвама у подножју.
Када је фотограф Амох Чепл желео да сними овај јединствени манастир, морао је да се подвргне строгом ритуалу: неколико дана молитве и два дана поста. Тек након тога добио је право да се попне на трошно степениште, постављено приликом првог истраживања стуба 1944. године.
Фото: Профимедиа
Стуб Катски се, очигледно, сматрао светим местом много пре освајања Грузије од стране Отоманског царства. Може се рећи да монах Максим није једноставно изабрао самоћу, већ је оживео древно предање које је на овим просторима постојало вековима.
У прошлости, Максим Кавтараџе је радио као краниста, тако да га висина није плашила. Међутим, његов пут у монашки живот није био лак.
„Овде, овде горе, у тишини, посебно снажно осећам присуство Бога. Зато сам одлучио да останем“, каже Максим. Његов пут у монашки живот није био лак. „У младости сам водио потпуно другачији живот - пио сам, продавао дрогу, живео непромишљено. Али затвор ми је постао полазна тачка. Тамо сам схватио: ово више не може да траје, нешто треба да се промени.
Фото: Профимедиа
Док сам још био са светом, често сам долазио на ова места са пријатељима, пили смо и смејали се. Али поглед се увек изнова враћао на овај стуб. Деловао ми је као нешто посебно, повезујући земљу и небо. Знао сам да су овде некада живели монаси и осећао сам дубоко поштовање према њима. Тада још нисам схватао да ћу једног дана и сам доћи овде, али сада знам да нисам имао другог начина.” – каже монах.
Током свих ових година његовог живота на врху, много тога се променило. Те 1993. године овде није било ни најосновнијих услова за живот - само мала камена надстрешница испод које се могло склонити.
Фото: Профимедиа
Сада је на стубу обновљена црква, а поред ње скромна монашка кућа. У подножју литице формирала се мала заједница у којој уточиште налазе људи који су наишли на животне тешкоће. Они долазе овде ради подршке и духовног препорода – као што је и сам Максим некада тражио нови пут.
БОНУС ВИДЕО:
