- Европски безбедносни поредак је дубоко пољуљан и наше илузије су разбијене - рекла је шефица Комисије посланицима ЕП у Стразбуру у дебати о закључцима прошлонедељног самита Европског савета, европској безбедносној архитектури и подршци Украјини.

По завршетку Хладног рата, Европа је смањила издатке за одбрану са просечних више од 3,5 одсто на мање од половине тога, напоменула је Фон дер Лајен, подсећајући да су неки европски политичари веровали да Русија може да се интегрише у европску безбедносну и економску архитектуру, док су се други „надали да се можемо у недоглед моћи ослонити на пуну заштиту Америке“.

- Мислили смо да уживамо дивиденду мира. Али у стварности смо имали само безбедносни дефицит. Време за илузије је сада прошло. Европа је позвана да преузме већу одговорност за сопствену одбрану. Не у некој далекој будућности већ данас - рекла је прва жена Комисије.

Фон дер Лајен је навела да је улагање у европску одбрану неопходно због ситуације у Украјини и да је хитно потребно попунити „рупе у украјинском војном снабдевању“ и пружити Украјини чврсте безбедносне гаранције.

Фото: Профимедиа

 

„Путин је више пута доказао да је непријатељски сусед“

Али питање одбране се не тиче само Украјине, већ и безбедности целе Европе и целог нашег континента, рекла је она.

- Путин је више пута доказао да је непријатељски сусед. Не може му се веровати, него се може само одвратити. А знамо да руски војни комплекс производи више од нашег. Кремљ троши више на војне потребе него цела Европа заједно, док се "опсег претњи са којима се суочавамо шири из дана у дан - упозорила је Фон дер Лајен.

Представљајући закључке са прошлонедељног састанка лидера земаља чланица ЕУ и иницијативе њене Комисије, фон дер Лајен је навела да чланице ЕУ сада троше у просеку нешто мање од два одсто БДП-а, док анализе показују да се потрошња за одбрану мора повећати на више од три одсто.

Фото: Профимедиа

 

Могућност мобилисања до 650 милијарди евра за четири године

Највећи део инвестиција може доћи само из држава чланица, напоменула је она и навела да се због тога предлажу нова фискална правила по којима земље чланице могу да издвајају додатних 1,5 одсто БДП-а у своје буџете за одбрану. Тако би земље чланице могле да мобилишу до 650 милијарди евра у наредне 4 године.

Поред тога, државе чланице ће моћи да користе нови САФЕ финансијски инструмент, односно одбрамбене кредите ЕУ у вредности од 150 милијарди евра у стратешким доменима као што су противваздушна одбрана, развој дронова и сајбер одбрана. Овим кредитима би се финансирале куповине од европских произвођача по вишегодишњим уговорима са фокусом на заједничке набавке, објаснила је она.

Фото: Профимедиа

 

Шефица Комисије је најавила и могућност да државе чланице добровољно преусмере део својих средстава из кохезионих фондова на пројекте везане за одбрану, а одлуку о овој опцији донеће Савет ЕУ и Парламент.

БОНУС ВИДЕО:

(Индекс.хр)