Петар И Алексејевич Романов или Петар Велики је био руски цар и император који је владао Русијом од 7. 5. (27. 4. по јулијанском календару) 1682. па све до своје смрти 1725. године.
Петар је владао сам до 172. године, а потом је владао заједно са својом женом, Катарином И Алексејевном. Модернизовао је у то време прилично заосталу феудалну Русију на друштвеном, политичком, војном и економском плану, а у исто време водио је експанзионистичку политику, углавном ка земљама које су излазиле на море. У току своје владавине, претворио је Русију у водећу европску силу тог времена. Одбацио је титулу цара 1721. и заменио је титулом „императора“
Владавина у знаку ратовања
Од доласка на власт па све до његове смрти, Петар је непрестано водио ратове што је и условило његову целокупну спољну политику. Ратовао је против Османског царства 1695. и 1696. као и 1711. Петар је 1696. освојио луку Азов, сигуран излаз на Црно море, да би је касније 1711. изгубио у мировним преговорима са Турском. Такође је ратовао против Персије, којом је приликом освојио и територије на западној и јужној обали Каспијског мора. Русија је после те територије изгубила убрзо након његове смрти. Међутим, највећи и најважнији рат од свих које је водио Петар Велики, био је рат против Шведске који је трајао пуних 21 годину — од 1700. до 1721.
Фото: Википедија
Титула императора
После Ништатског мира, Сенат је из захвалности Петру доделио титулу „император и самодржац свјеросијски“. Назван је и „Оцем отаџбине“ и „Великим“, а Русија се почела званично називати „Руска Империја“, а сам Петар је заменио титулу цара титулом „император читаве Русије.
Реформе
Последње године Петровог живота биле су обележене наставком реформи у Русији. Циљ Петрових реформи је био образовање снажне војске и државе, као и корените економске и друштвене промене. Било је већ уобичајено да се цар, наследник византијских императора, сматра „самодршцем“, те је Петар инсистирао на овој концепцији и тако створио просвећени апсолутизам.
Прочитајте још
Фото: Википедија/Јавно власништво
Године 1721, убрзо након склапања мира са Шведском, Петар је проглашен за цара целе Русије. Одбио је предлоге да узме титулу "Цара Истока". Титулу цара признали су му Август ИИ из Пољске, Фредерик Вилхелм И из Пруске те Фредерик И из Шведске, али не и остали европски монарси. Наиме, многима од њих реч "император" имала је призвук надмоћи и превелике важности у односу на остале владаре. Осим тога, неки владари су се бојали да би Петар покушао да своја владарска права стави изнад њихових, баш као што се својевремено Свето римско царство прогласило сизереном (врховним владаром) свих хришћанских народа.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
