Ваздушни напади Нато снага на Савезну Републику Југославију почели су на данашњи дан пре 26 година. Сирене за ваздушну опасност огласиле су се око 19.45 часова, а први пројектили погодили су зграду Центра везе у прокупачкој касарни, када је погинуо војник Бобан Недељковић.
На Косову први на удару били су војни циљеви у Приштини.
Наредбу за војну кампању дао је Хавијер Солана, тадашњи генерални секретар Натоа, команданту савезничких снага, генералу САД Веслију Кларку, иако за ову интервенцију није постојало одобрење Савета безбедности Уједињених нација. Због тога се често говори да је са првом баченом бомбом умрло међународно право.
Фото: И. Маринковић
Покретање операције „Савезничке снаге“, Нато је образлагао потребом да се заустави „хуманитарна катастрофа која се одвијала на Косову“ и као последицу неуспешних међународних напора да се сукоб реши дипломатским путем.
Да је Нато спреман да покрене ударе против СРЈ било је објављено још у јануару 1999, пре конференције у Рамбујеу на којој су представници тадашње власти у Србији и косовских Албанаца, уз међународне званичнике, током фебруара, безуспешно преговарали 17 дана.
Прочитајте још
Тадашња америчка администрација, предвођена председником Билом Клинтоном, веровала је да ц́е бомбардовање трајати неколико дана и да ће председник СРЈ Слободан Милошевиц́ убрзо прихватити предложени споразум из Рамбујеа, са његовим, за Београд спорним делом, о војном присуству Натоа на подручју Косова. Напади Алијансе, која је тада имала 19 чланица, трајали су 78 дана.
Фото: З. Јовановић
Убијено је 2.500 цивила, међу њима 89 деце, и 1.031 припадник војске и полиције. Рањено је око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа се води као нестало.
Током 78 дана ваздушних напада, према подацима Натоа, изведено је више од 38.000 летова - од којих су 10.484 са ватреним дејствима.
Процењује се да је за 78 дана изручено око 15 тона осиромашеног уранијума, тешко су оштећени привредни објекти, школе, здравствене установе, инфраструктура, медијске куће, споменици културе... Нато је први пут употребио графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.
На Косову су на мети били Грачаница, Лепосавић, Косовска Митровица, Косовска Витина, Пећ, Подујево, Гњилане, Призрен, Урошевац... Последњи пројектили пали су у подручју села Кололеч код Косовске Каменице.
Фото: Д. Миловановић
Нато је 1. маја бомбардовао мост у Лужану код Подујева преко кога је прелазио аутобус Ниш-експреса и усмртио 44 особе. Аутобус "Ђаковица превоза" погођен је 3. маја код Савине Воде, на путу Пећ-Кула-Рожаје, када је погинуло 20 особа, док су њих 43 повређене. Код села Кориша недалеко од Призрена 14. маја бомбардована је колона људи, погинулих је било 87, а 70 рањених. Затвор Дубрава у Истоку погођен је 21. маја, где је убијено најмање 20 затвореника.
Агресија је обустављена потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. којим је прецизирано повлачење снага Војске Југославије са Косова и улазак на Косово међународних војних трупа, и усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација.
Генерални секретар Нато 10. јуна 1999. издао је наредбу о прекиду бомбардовања. Прве трупе Кфора ушле су на Косово 12. јуна.
(Косово онлајн)
БОНУС ВИДЕО:
