Пета недеља Ускршњег поста, која је још позната и као Глува недеља, посвећена је Марији Египћанки. Ова хришћанска светитељка која је рођена око 344. године нове ере, а преминула око 421. године, била је блудница из Александрије која се на чудесан начин, а верујући људи ће рећи промишљу Божјом, преобратила по доласку у Свету земљу, учећи нас једној од најважнијих врлина - покајању.
Марија Египћанка постала је симбол покајања у хришћанству. Кад се преобратила и од блуднице постала аскета која је чак 47 година провела у пустињи, Марија је својом жртвом завредела да јој буде посвећена пета недеља Ускршњег поста, позната још и као Глува недеља. Иако је Ускрс покретни празник, те самим тим и пета недеља није увек у исто време, она мора да "падне" у априлу, баш у месецу у ком се Марија Египћанка упокојила. Искрени верници знају да није добро отићи на причешће током ове недеље уколико својим понашањем нису стали раме уз раме са Маријом Египћанком - покајање је врлина коју морају да стекну да би им причешће било на здравље и спасење.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Ко је била Марија Египћанка?
Марија Египћанка рођена је око 344. године негде у Египту. Имала је свега 12 година кад је побегла од родитеља у Александрију, где је живела као блудница. Иако су је писци описивали као продавачицу љубави, она је исповедила да је често одбијала новац који јој је нуђен за интимне услуге и да је тај "посао" одабрала јер није могла да умири у себи "крв која ври".
У Александрији је провела 17 година живота, а пре него што ће навршити 30. годину стигла је у Јерусалим. Није јој на уму била жеља да посети светиње, већ се надала да ће међу ходочасницима пронаћи мушкарца који ће моћи да јој парира по либиду. Превоз бродом до Светог града плаћала је својим телом, а кад је стигла у Свету земљу наставила је са неморалним животом.
Прочитајте још
Покајање пред Богородицом
Духовно прочишћење доживела је за време празника Воздвиженија животворног крста Господњег. Како су сви кренули ка цркви, тако је кренула и она, али за разлику од осталих Марија Египћанка није могла да крочи у светињу. По предању, нека невидљива сила ју је задржавала и спречавала да уђе у цркву. Покушала је и на други начин да стигне до крста; молила је остале ходочаснике да је унесу, јер због слабости није могла да хода, али ни тад јој се није дало да пређе праг цркве.
Фото: Shutterstock
Кад је схватила да само она не може да уђе у светињу, горко се покајала због свог пређашњег живота. У порти цркве угледала је кип Богородице и почела пред њом усрдно да се моли за опрост грехова, заветујући се да ће провести остатак живота у молитви како би била достојна да уђе у Царство небеско.
После вишечасовне молитве Марија Египћанка изнова је покушала да уђе у цркву. Успела је, целивала Часни крст, вратила се до кипа Богородице да јој захвали и тад доживела чудо. Однекуд је чула непознати глас како јој говори: "Ако пређеш Јордан, наћи ћеш прави мир!“
Живела је у пустињи 47 година
Марија Египћанка је схватила поруку. Одмах је кренула у манастир Светог Јована на обали реке Јордан, где се причестила, а већ сутрадан је прешла реку и отишла у арабијску пустињу. Понела је само три векне хлеба; кад их је појела, наставила је да се храни дивљим растињем. У пустињи је провела пуних 47 година, све време се молећи за опрост грехова и умирење страсних помисли.
Загазила је у 76. годину живота кад је у пустињи срела монаха Зосима Палестинском. Нага и потпуно измучена, затражила је од монаха Зосима огртач. Монах јој је изашао у сусрет, а онда га је замолила да седне и да му исприча свој живот, јер је слутила да јој се ближи крај. По предању, монах Зосим ју је видео како левитира изнад површине земље. На растанку га је замолила да јој идуће године на Велики четвртак донесе причешће на обалу Јордана.
Кад је монах Зосим идуће године дошао и донео причешће, опет по предању видео је Марију Египћанку како прелази реку ходајући по води као по земљи. Причестио ју је и Марија Египћанка га је замолила да за следећи Ускрс дође на исто место на ком су се први пут срели. Монах Зосим је наредне године путовао 20 дана од свог манастира до места у пустињи на ком је први пут видео Марију Египћанку. Пронашао ју је мртву, а у песку изнад Маријине главе је писало:
"Погреби, ава Зосиме, на овом месту тело смерне Марије, предај прах праху, представила сам се 1. априла у саму ноћ спасоносног Христовог страдања по причешћу божествених тајни".
Смрт после причешћа
Монах Зосим је сазнао да је Марија Египћанка претходне године, оне исте ноћи пошто се причестила, умрла на удаљеном месту, до кога је он морао да путује 20 дана и да је њено тело остало нетакнуто. Сахранио ју је док га је лав нетремице посматрао, не прилазивши ни монаху, нити телу покојне Марије Египћанке.
Монах је по повратку у манастир испричао братији њено житије и чуда која су јој се догодила, а којима је лично сведочио. Житије Марије Египћанке преношено је кроз усмено предање, све док га није записао патријарх Софроније Јерусалимски (634-644).
Због имена људи је често мешају са Маријом Магдаленом, исписницом Исуса Христа.
Капела посвећена Марији Египатској налази се на Голготи, у Цркви Светог гроба у Јерусалиму.
БОНУС ВИДЕО:
