Нови талас политичке тензије између Вашингтона и Кијева ескалирао је пошто је председник САД Доналд Трамп одбио захтев украјинског председника Володимира Зеленског да Украјина купи десет америчких система ПВО Патриот.
Према писању немачког листа Билд, Трамп не само да је одбацио овај предлог већ је јасно ставио до знања да САД више не желе да повећавају војну подршку Украјини – чак ни у случају комерцијалне продаје.
Украјина је била спремна да уложи сопствена средства – чак 50 милијарди долара – за набавку наоружања, укључујући противваздушне системе као што је Патриот.
Ипак, Трамп је све одбио и поручио да је његов приоритет дипломатски дијалог с Москвом. Одлука је шокирала Кијев, посебно јер долази у тренутку када су градови под све чешћим ракетним и дронским нападима, а одлагање америчке помоћи додатно угрожава фронт.
Како наводи Вол Стрит Журнал, у априлу 2025. године у Саудијској Арабији већ су започети директни преговори између америчких и руских представника о могућем примирју, што потврђује да Трамп гура сопствену стратегију брзог разрешења рата. Према изворима Политицо, амерички председник сматра да би се тиме ослободили ресурси за фокусирање на ривалитет са Кином и решавање домаћих изазова.
Прочитајте још
Зеленски је покушао да ублажи затегнуте односе тако што је предложио директну куповину оружја, уз могућност укључивања европских партнера у финансирање. Међутим, Трамп је, како пише Европска правда, одбио понуду и наговестио да је Украјина сама испровоцирала сукоб, поручивши да се „рат не започиње ослањањем на туђе ракете”.
Трампово одбијање договора од 50 милијарди долара – који би иначе био финансијски исплатив и за америчку војну индустрију – потврђује нови курс Вашингтона, у којем доминирају геополитички и економски интереси над идејом даљег укључивања у сукоб. Како преноси Блоомберг, Трамп је чак сугерисао да би евентуална помоћ била условљена економским уступцима, попут приступа украјинским минералним ресурсима.
У међувремену, НАТО савезници попут Француске и Немачке покушавају да пронађу алтернативне путеве за испоруку ПВО система Украјини, али њихови капацитети не могу парирати америчком потенцијалу. Забринутост расте јер би наставак америчке пасивности могао да наруши стратешку равнотежу у Европи и угрози дугорочне интересе савеза.
Одбијање оваквог обима помоћи и инсистирање на договорима с Москвом јасан су сигнал да је политика САД према Украјини ушла у нову фазу – ону у којој нема места за бесплатну, а ни плаћену подршку, већ искључиво за преговоре и сопствене интересе.
Билд/Орузјеонлине