После забране Ле Пен, он је нова нада француске деснице

Та ситуација у први план је избацила њеног штићеника, младог и харизматичног Жордана Барделу (29), који је од прошле године већ формално шеф партије Марин ле Пен - Националног окупљања.

Пошто су амбиције Ле Пен да учествује у председничкој трци, као један од фаворита за победу у првом кругу, осујећене пресудом париског суда по тужби за проневеру јавних средстава у висини од скоро четири милиона евра, Бардела се ове недеље појавио као највероватнији кандидат највеће француске крајње десничарске странке за председничке изборе 2027.

Прве реакције Марин ле Пен на пресуду не иду наруку њеном пулену. Она је, за сада, одбила да подржи евентуалну Барделину кандидатуру и уместо тога најављује да ће се ипак борити за прилику да се кандидује. Отежавајућа околност за Жордана Барделу је то што Ле Пен има скоро митски положај у својој странци. Нико од високих званичника Националног окупљања није спреман да подржи младог партијског председника уколико ће на тај начин да се успротиви Марин ле Пен.

То ствара вакуум у коме би за Барделу било можда касно да уђе у председнички трку ако другостепени суд не измени пресуду о забрани обављања јавних функција Ле Пен, а та одлука се очекује почетком 2026. године.

Фото: Профимедиа

Противници Националног окупљања из остатка опозиције у овој пресуди, која има несумњиве политичке консеквенце, виде другачију поруку. Марин ле Пен је првостепеном казном на четири године затвора и забраном председничка кандидатуре, како кажу критичари, добила невиђену промоцију. У многим француским и европским медијима она је представљена као жртва актуелних власти. Осим пажње медија, добила је и подршку идеолошки блиских партија, од којих су неке на власти, као што је Виктор Орбан у Мађарској, али је добила и ветар у леђа од администрације америчког председника Доналда Трампа, пише НИН.

Један неименовани бивши званичник Националног окупљања, који је остао у добрим односима са странком, рекао је за портал Политико да ће, ако Ле Пен сачека «горки крај» да јој и званично буде забрањено да се кандидује, бити прекасно да Бардела изведе успешну кампању.

- Председничка кампања ће бити у пуном јеку када се (Бардела) придружи трци - рекао је тај званичник.

Фото: ЕПА

Али ствари не стоје толико неповољно за Марин ле Пен: очекује се да другостепено суђење буде одржано почетком 2026, и да пресуда буде коначно донета таман на време да се она укључи у председничку кампању, осим ако се не закључи да би млади Бардела био бољи кандидат Националног фронта. Многи Французи, који никада не би могли да гласају за некога из породице Ле Пен због њихове екстремне политичке прошлости, можда би, разочарани резултатима Макронове владавине, могли да пређу границу и гласају за кандидата крајње деснице са новим ликом.

Ново лице

Када је Макрон 2017. са 39 година изабран за председника Француске, био је најмлађи председник у историји. Бардела би у Јелисејску палату, ако искористи шансу живота, могао да уђе са непуне 32 године.

Први пут је Жордан Бардела изабран у Европски парламент са 23 године. Прошле године постао је ново лице француске крајње деснице након што је предводио европску предизборну кампању Националног окупљања до најбољег резултата у историји. Успех је поновио и на националним парламентарним изборима. Био је заменик, в.д. председника, па председник странке, али је Марин ле Пен била неспорни лидер. А онда му је пресуда против заштитнице неочекивано отворила врата судбине.

Углађеног говора и обучен у шик одела, Бардела се убрзо показао вештим у чврстом држању тврдолинијашког става странке, користећи своје бројне пратиоце на француском ТикТоку како би покушао да умири жестину којом се Национално окупљање обрушавало на мигранте, а посебно муслимане, али и Јевреје. Он је постао први лидер француске крајње деснице који је посетио Израел, где је крајем маја говорио на конференцији о борби против антисемитизма. Да има осећај за тренутак, Бардела је показао и у фебруару, када је отказао говор на Конференцији конзервативне политичке акције након што је Стив Бенон, једно време главни стратег у Белој кући за првог Трамповог мандата, оптужен да је упутио нацистички поздрав.

Фото: Профимедиа

Прошле године, након две године проведене у анализи Барделиних говора, Сесил Алдуј, професорка на Универзитету Станфорд, описала је да се ради о „копипејст” наступа Марин ле Пен и њеног оца, Жан-Мари ле Пена, оснивача странке раније познате као Национални фронт, који је био познат по антисемитским, расистичким ставовима.

- И даље је то иста тријада: имиграције, идентитет и ислам. Велика разлика је у тону и стилу. Порука је иста, али испоручена заиста пријатним, сталоженим и смиреним тоном - казала је Сесил Алдуј за Гардијан.

За домаћу јавност Бардела се држи стандардних тема деснице: строжи закони о имиграцији, мање социјалних бенефиција за недржављане и ограничења за особе са двојним држављанством, које обављају осетљиве јавне послове. Обећава ниже порезе на енергију, поништавање Макронове пензионе реформе и забрану мобилних телефона у средњим школама.

У иностранству, он је покушао да звучи више државнички, изражавајући подршку наоружавању Украјине, етикетирајући Русију као "вишедимензионалну претњу" и позивајући Француску да на крају напусти интегрисану команду НАТО, али не док рат бесни у Европи. То је програм, констатује се у анализи АП-а, осмишљен да умири нервозне гласаче, а да националистичко језгро покрета задржи нетакнуто.

Није завршио факултет

Следбеници Марин ле Пен, као и она сама, већ годинама понављају да они нису фашисти и да не заговарају теорије о вишој раси, покушавајући тако да се отресу идеолошког наслеђа свог оснивача, Жан-Мари ле Пена, али да задрже језгро бирачког тела које им је оставио.

Бардела се чак слаже са левицом у ставу да ће климатске промене довести до незаустављивог таласа нових избеглица, али лек који предлаже је другачији. Залаже се за изолационизам, царине и жели да укине држављанство по рођењу.

Фото: Профимедиа

Он је по много чему нетипичан представник француске деснице, а партији се придружио када је имао 16 година. Син је Италијана, са нешто алзашке и француско-алжирске крви. Очеви родитељи су дошли у Француску крајем 1960-их. Баба по оцу му је припадница Кабила, берберске етничке групе у Алжиру која је већински муслиманска, што је доста необично за неког ко заговара антиисламску политику.

Интересантно, први пут је заиста скренуо пажњу француске јавности на себе када је суспендовао свог страначког друга и бившег пријатеља, локалног одборника Максенцеа Бутеја, након што је сазнао да је овај прешао у ислам.

Бардела је рођен 1995. у суровом предграђу Париза Сен Денију - месту које се чешће појављује у насловима о насиљу банди и сиромаштву него у политичким вестима. Одрастао је у државном стану, уз самохрану мајку, такође италијанског порекла, за коју је једном рекао да јој је често на крају месеца остајало само 20 евра у новчанику.

Његов отац је водио посао са аутоматима и после развода се преселио у Мароко. Барделина породица успела је да га пошаље у полуприватну католичку школу. Никада, међутим, није завршио факултет, али то није утицало на његову друштвену промоцију. Последњи национални лидер у Европи без факултета био је иначе британски премијер Џон Мејџор.

Подсетимо, име Жордана Бардела први пут се гласније помињало средином прошле године када се помињао као кандидат за премијера Француске који има највише изгледа да то постане. 

 

 

Иначе, ако би 31-годишњи Бардела у скорије време постао председник Владе Француске, био би најмлађи премијер у историји ове земље. Тренутни рекорд држи Габријел Атал, који је проглашен председником Владе са 34 године. Његов мандат трајао је од јануара до септембра 2024. године.

Бардела је стекао велику популарност међу младим гласачима, па тако на друштвеној мрежи ТикТок има више од 2,1 милиона пратилаца и више од 65,5 милиона лајкова, а дистанцирао се од расистичких и антисемитских тонова, па делује умереније и блаже у односу на своје искусније колеге, писао је Глоси.

Иако можда на први поглед не оставља утисак толико екстремног десничара, његови ставови нису се много променили: он жели да протера странце који почине кривично дело, смањи буџет за социјалне издатке тако што ће ограничити потрошњу на грађане, укине право на држављанство за особе узраста од 11 до 18 година које су живеле на француском тлу најмање пет година, да искјлучи из "осетљивих" послова у одбрани и безбедности људе који имају двојно држављанство закон против исламистичких идеологија...

И климатске промене повезује с миграцијама и верује да би климатска криза довела до масовних пресељавања, а каже да питање очувања животне средине не би смело да се препусти левичарима већ да се "врати патриотама".

Изјашњава се, иначе, као агностик.

БОНУС ВИДЕО: