Иако су у њему некада претежно живели Срби, рат је све променио, те су га много (не)вољно напустили почетком тих злокобних деведесетих година.
Село Селиште, које се раније звало Српско Селиште, налази се у саставу града Кутина, у Сисачко-мославачкој жупанији у централној Хрватској, у историјској регији Мославина. Основано је у 18. веку - у периоду када је то подручје било део Војне крајине под Хабсбуршком монархијом.
Насељавали су га углавном Срби православци, војни граничари - такозвани "крајишници".
"Хрватско Селиште" никад није постало званичан назив
Име Српско Селиште јасно је указивало на већинско српско становништво и било је у употреби до 1991. године, када је, у контексту рата у Хрватској, започет процес промене имена насеља која су у себи носила етнички предзнак, посебно ако је био везан за српску заједницу, и од тад се користи само назив "Селиште".
Прочитајте још
Касније се у неким случајевима - незванично и/или административно - појављивало и као "Хрватско Селиште", нарочито након 1995. године, али никада није званично усвојен у службеним хрватским регистрима.
Током и након Олује многи Срби су напустили ово подручје, што је у великој мери променило демографску структуру села. Данас је Селиште знатно мање, са знатно мањим бројем становника него пре рата. Према попису из 2011. године имало је свега 282 становника.
У селу остало тек на десетине Срба
Прецизне бројке данас варирају, постоје информације да Срба у Селишту данас има тек 39, а општи тренд показује депопулацију - што је чест случај у руралним местима Хрватске - нарочито онима која су била погођена ратом.
Иначе, Селиште се налази на подручју Мославине, између планине Мославачка гора и реке Лоње, у близини града Кутине. Ово подручје је претежно рурално, са комбинацијом равничарских и благо брдовитих предела. Кроз Мославину пролази и важна саобраћајница - аутопут Загреб–Липовац - па је Кутина и шире подручје добро повезано са остатком Хрватске.