Слике које илуструју градић на југу Аустралије тачније 846 километара северно од Аделајда су скренуле пажњу посебно сада, у јеку тропског таласа који је погодио скоро цели свет.


Кубер Пиди основали су Абориџини 1915. године, а његово име у преводу значи "рупа белог човека."

На први поглед могло би да се помеша са "обичним насељем" - улице су прашњаве од песка, а ту су ресторани, барови, супермаркети и бензинске пумпе. На гребену са којег се пружа поглед налази се једино дрво и скулптура од метала, преноси ББЦ.

Међутим, испод земље се одвија прави живот. Подземне зграде морају да буду дубоке најмање четири метара, како би се спречило урушавање њихових кровова.

Фото: Јутјуб принтскрин/BBC Global

 

Температура је увек пријатних 23 степена, чак и када спољна са 50 падне на 2-3 степена Целзијуса.


Осим удобности, једна велика предност подземног живота је уштеда новца. Кубер Пиди производи сву сопствену електричну енергију - од чега се 70 одсто напаја ветром и соларном енергијом. Остале предности су што нема, веровали или не, уопште инсеката. Чудно, али истинито подземни начин живота такође може да пружи одређену заштиту од земљотреса, што су потврдили и становници који сведоче да два јака земљотреса "нису ни осетили".

У овој подземној заједници смештени су и музеј опала и српска православна црква посвећена Светом Илији.

Изграђена је 1993. године, када су у овај аустралијски град дошли Срби да се баве рударством. Налази се на дубини од 17 метара и дугачка је 30, широка 5,3 и висока седам метара.

У оквиру црквеног комплекса се налазе црквени двор, парохијски дом и црквена школа.

Фото: Јутјуб принтскрин/Dragan Films

 

Иконостас подземне православне цркве чини витраж кроз који допире светлост која обасјава у зидовима уклесане фреске и статуе светаца.

Фото: Јутјуб принтскрин/Dragan Films

 

Фото: Јутјуб принтскрин/Dragan Films

 

Фото: Јутјуб принтскрин/Dragan Films

 

- Ово је заиста јединствена богомоља, не само на територији Аустралије и не само у српској цркви, него јединствена богомоља православља и света онаква каква јесте, а то је богомоља исечена из камена, ископана и налази се у утроби земље, а уједно је сачувала своју православну архитектуру, свој канон и лепоту којој се диве многи људи, не само православни, него и инославни и туристи који долазе у градић Кубер Пиди. Они увек посете и овај храм који је постао једна икона, и можемо рећи атракција за многе људе - рекао је за РТС епископ аустралијско-новозеландски Силуан.

- Изузетна част и задовољство ми је да сам као амбасадор Републике Србије био у прилици да посетим ову светињу, да присуствујем тридесетој годишњици храма у Кубер Пидију. Велико богатство које не само српски народ има, већ и Аустралија и светска баштина. Ово је једно чудо које има велику мирноћу и уноси је у сваког посетиоца и морамо је сачувати за све будуће генерације - каже амбасадор Србије у Аустралији Раде Стефановић.

Деценијама су верници корачали каменим ходницима ове цркве у потрази за смирењем, духовном инспирацијом и подршком заједнице. Молитве које су одлазиле са усана у овом простору, саткане су од вечите борбе и вере људи који трагају за снагом да превазиђу животне изазове и да промене на боље сопствени живот.

Црква у стени и црква стена не представља само верски центар, већ и место где се пријатељства рађају, породице окупљају, традиција преноси с колена на колено.

Фото: Јутјуб принтскрин/Dragan Films

 

Поред српске, под земљом се налазе и англиканска и католичка црква.

Да ли ће климатске промене утицати на стварање подземних градова?

Питање је да ли би подземне куће могле да помогну људима да се изборе са климатским променама и да ли је могуће направити овакав "подземни градић" било где на свету?

Фото: Јутјуб принтскрин/BBC Global

 

Фото: Јутјуб принтскрин/SLICE Travel

 

Фото: Јутјуб принтскрин/SLICE Travel

 

Постоји неколико разлога зашто земунице у Кубер Пидију није могуће свуда направити. Први је камен - веома је мекан, може се гулити џепним ножем, па чак и само ноктима.

Иако се данас користи посебна индустријска опреме за ширење градића, и даље је могуће копати ручно - па када становницима треба више простора, једноставно то могу сами да ураде.

 

 


Многи локални мештани живе у сложеним, луксузним становима, са подземним базенима, играоницама, пространим купатилима.

Други разлог због чега подземни град није могуће било где направити јесте влага.

Изградња подземља у влажним подручјима је јако незгодно. Најбољи пример за то је лондонски подземни тунале који су изграђени у деветнаестом веку. И поред јаке заштите од влаге и уз одређене мере предустрожности и даље постоје редовни извештаји о црној буђи. Исти проблем муче и многи подруми, бункери, паркинзи у областима са великим падавинама широм света.

Два су главна "кривца" за то - недостатак вентилације и подземне воде.


Међутим у Кубер Пидију, који се налази на 50 метара чисте пешчаре, услови су сушни чак и под земљом. Вентилационе шахте се додају како би се обезбедила адекватно снабдевање кисеоником.

Иако је овај градић јединствено место на свету, можда ће ове необичне пешчане пирамиде почети да се појављују и на другим местима уколико температуре почну и даље да расту.