Slike koje ilustruju gradić na jugu Australije tačnije 846 kilometara severno od Adelajda su skrenule pažnju posebno sada, u jeku tropskog talasa koji je pogodio skoro celi svet.
Kuber Pidi osnovali su Aboridžini 1915. godine, a njegovo ime u prevodu znači "rupa belog čoveka."
Na prvi pogled moglo bi da se pomeša sa "običnim naseljem" - ulice su prašnjave od peska, a tu su restorani, barovi, supermarketi i benzinske pumpe. Na grebenu sa kojeg se pruža pogled nalazi se jedino drvo i skulptura od metala, prenosi BBC. Foto: Jutjub printskrin/BBC Global
Međutim, ispod zemlje se odvija pravi život. Podzemne zgrade moraju da budu duboke najmanje četiri metara, kako bi se sprečilo urušavanje njihovih krovova.
Temperatura je uvek prijatnih 23 stepena, čak i kada spoljna sa 50 padne na 2-3 stepena Celzijusa.
Osim udobnosti, jedna velika prednost podzemnog života je ušteda novca. Kuber Pidi proizvodi svu sopstvenu električnu energiju - od čega se 70 odsto napaja vetrom i solarnom energijom. Ostale prednosti su što nema, verovali ili ne, uopšte insekata. Čudno, ali istinito podzemni način života takođe može da pruži određenu zaštitu od zemljotresa, što su potvrdili i stanovnici koji svedoče da dva jaka zemljotresa "nisu ni osetili".
U ovoj podzemnoj zajednici smešteni su i muzej opala i srpska pravoslavna crkva posvećena Svetom Iliji.
Izgrađena je 1993. godine, kada su u ovaj australijski grad došli Srbi da se bave rudarstvom. Nalazi se na dubini od 17 metara i dugačka je 30, široka 5,3 i visoka sedam metara.
Pročitajte još
U okviru crkvenog kompleksa se nalaze crkveni dvor, parohijski dom i crkvena škola.
Foto: Jutjub printskrin/Dragan Films
Ikonostas podzemne pravoslavne crkve čini vitraž kroz koji dopire svetlost koja obasjava u zidovima uklesane freske i statue svetaca.
Foto: Jutjub printskrin/Dragan Films
Foto: Jutjub printskrin/Dragan Films
Foto: Jutjub printskrin/Dragan Films
- Ovo je zaista jedinstvena bogomolja, ne samo na teritoriji Australije i ne samo u srpskoj crkvi, nego jedinstvena bogomolja pravoslavlja i sveta onakva kakva jeste, a to je bogomolja isečena iz kamena, iskopana i nalazi se u utrobi zemlje, a ujedno je sačuvala svoju pravoslavnu arhitekturu, svoj kanon i lepotu kojoj se dive mnogi ljudi, ne samo pravoslavni, nego i inoslavni i turisti koji dolaze u gradić Kuber Pidi. Oni uvek posete i ovaj hram koji je postao jedna ikona, i možemo reći atrakcija za mnoge ljude - rekao je za RTS episkop australijsko-novozelandski Siluan.
- Izuzetna čast i zadovoljstvo mi je da sam kao ambasador Republike Srbije bio u prilici da posetim ovu svetinju, da prisustvujem tridesetoj godišnjici hrama u Kuber Pidiju. Veliko bogatstvo koje ne samo srpski narod ima, već i Australija i svetska baština. Ovo je jedno čudo koje ima veliku mirnoću i unosi je u svakog posetioca i moramo je sačuvati za sve buduće generacije - kaže ambasador Srbije u Australiji Rade Stefanović.
Decenijama su vernici koračali kamenim hodnicima ove crkve u potrazi za smirenjem, duhovnom inspiracijom i podrškom zajednice. Molitve koje su odlazile sa usana u ovom prostoru, satkane su od večite borbe i vere ljudi koji tragaju za snagom da prevaziđu životne izazove i da promene na bolje sopstveni život.
Crkva u steni i crkva stena ne predstavlja samo verski centar, već i mesto gde se prijateljstva rađaju, porodice okupljaju, tradicija prenosi s kolena na koleno.
Foto: Jutjub printskrin/Dragan Films
Pored srpske, pod zemljom se nalaze i anglikanska i katolička crkva.
Da li će klimatske promene uticati na stvaranje podzemnih gradova?
Pitanje je da li bi podzemne kuće mogle da pomognu ljudima da se izbore sa klimatskim promenama i da li je moguće napraviti ovakav "podzemni gradić" bilo gde na svetu?
Foto: Jutjub printskrin/BBC Global
Foto: Jutjub printskrin/SLICE Travel
Foto: Jutjub printskrin/SLICE Travel
Postoji nekoliko razloga zašto zemunice u Kuber Pidiju nije moguće svuda napraviti. Prvi je kamen - veoma je mekan, može se guliti džepnim nožem, pa čak i samo noktima.
Iako se danas koristi posebna industrijska opreme za širenje gradića, i dalje je moguće kopati ručno - pa kada stanovnicima treba više prostora, jednostavno to mogu sami da urade.
Mnogi lokalni meštani žive u složenim, luksuznim stanovima, sa podzemnim bazenima, igraonicama, prostranim kupatilima.
Drugi razlog zbog čega podzemni grad nije moguće bilo gde napraviti jeste vlaga.
Izgradnja podzemlja u vlažnim područjima je jako nezgodno. Najbolji primer za to je londonski podzemni tunale koji su izgrađeni u devetnaestom veku. I pored jake zaštite od vlage i uz određene mere predustrožnosti i dalje postoje redovni izveštaji o crnoj buđi. Isti problem muče i mnogi podrumi, bunkeri, parkinzi u oblastima sa velikim padavinama širom sveta.
Dva su glavna "krivca" za to - nedostatak ventilacije i podzemne vode.
Međutim u Kuber Pidiju, koji se nalazi na 50 metara čiste peščare, uslovi su sušni čak i pod zemljom. Ventilacione šahte se dodaju kako bi se obezbedila adekvatno snabdevanje kiseonikom.
Iako je ovaj gradić jedinstveno mesto na svetu, možda će ove neobične peščane piramide početi da se pojavljuju i na drugim mestima ukoliko temperature počnu i dalje da rastu.
