Шест особа заражено је лептоспирозом у Републици Српској, а према подацима Института за јавно здравље РС, три особе су регистроване у Бања Луци, а још три у Добоју и Фочи.
Сарајка Едина Каламујић већ десет дана се бори са лептоспирозом - болешћу која се са животиња, углавном пацова, преноси на људе.
Она је међу двадестак пацијената код којих је потврђена дијагноза која може бити смртоносна, због чега је у Кантону Сарајево, једном од 10 у Федерацији Босне и Херцеговине, 23. маја проглашена епидемија лептоспирозе.
- Симптоми су ужасни. Никада у животу нисам била тако болесна - каже она за ББЦ на српском.
Фото: Shutterstock
Прочитајте још
Ова зараза је разоткрила горуће проблеме у Сарајеву - размножавање глодара, као и неадекватно одлагање кабастог смећа које многи остављају поред контејнера или уз дрвеће.
- Узрочник је највероватније повећан број пацова који су масовно оболели и заразили људе преко излучевина (попут урина), посебно у склоништима, подрумима, у близини речних токова и бара - каже инфектолог Ернад Дрљевић за ББЦ на српском.
Лептоспироза је заразна болест узрокована бактеријама из рода лептоспира.
Најчешће се преноси контактом са водом, земљом или храном контаминираном урином заражених животиња, посебно глодара.
Људи могу да се заразе уколико бактерија доспе у тело кроз оштећену кожу или слузницу - очи, нос и уста.
Фото: Профимедиа
Симптоми болести укључују високу температуру, главобољу, болове у мишићима, умор, повраћање и, у тежим случајевима, оштећење јетре, бубрега и менингитис.
Уколико се не лечи на време, лептоспироза може да изазове озбиљне последице по здравље, па и смртни исход.
- Изузетно ретко се преноси са човека на човека - кажу из канцеларија Светске здравствене организације у Босни.
Од лептоспирозе годишње оболи око милион људи у свету, а премине 60.000, подаци су америчког Центра за превенцију и контролу болести.
Искуства пацијенткиње
Каламујић је испрва осећала слабост организма и био јој је зачепљен нос, а затим јој се стање погоршало.
У болницу није отишла.
Три дана је имала високу температуру и налази јетре су били забрињавајући.
- Као да имам цирозу - описује.
Фото: Профимедиа
Укупно је у БиХ до сада регистровано 27 случајева, што чини 0,83 на 100.000 становника.
- Скоро пет пута више од европског просека - каже Сенија Селимовић-Хамза, докторка биомедицинских наука и стручњакиња за зоонозе - болести које се преносе са животиња на човека и обратно.
Страхује се да је стваран број оболелих већи.
Едина и даље не зна како се заразила.
- Претпостављам тако што сам појела зелену салату преко које је прешао пацов на пијаци - каже она.
То може да се деси, објашњава стручњакиња за зоонозе, ако је урин зараженог глодара доспео до воћа и поврћа које није добро опрано.
Каламујић каже да купљено воће и поврће увек потапа у воду у коју претходно дода соду, али то јој овог пута није помогло.
Два милиона глодара
У сарајевском кантону према последњем попису из 2013. живи нешто више од 400.000 људи, а процене су да обитава и до два милиона глодара.
До неконтролисаног размножавања глодара дошло је јер пуне две године није било обавезне дератизације (од јесени 2022. до јесени 2024.) због проблема са тендерима, иако је планирано да се ради на сваких шест месеци.
У посебној опасности су радници комуналних служби, те станари који чешће иду у подрумске просторије, каже инфектолог Дрљевић.
- Када дође до контакта са мокраћом, а имају оштећења коже поготово на рукама, или преко слузнице ока. Тако се уноси бактерија у организам и долази до заразе.
Иако из локалног завода за јавно здравље тврде да нема опасности да ће се људи заразити водом за пиће, јер „хлор убија лептоспиру (бактерију)”, стручњаци кажу другачије.
Фото: Профимедиа
- Када водоводни систем има пукотине, постоји ризик да загађена површинска вода уђе у цевовод, чиме се повећава могућност ширења инфекције - каже Селимовић-Хамза за ББЦ на српском.
Да нису само животиње, већ и неодговорност људи погодовали ширењу заразе, сматра ветеринар Ајдин Башић.
- Превише отпада и глодара, неспровођење редовних мера заштите јавног здравља, влага и много кише, али и раширена корупција и нестручни људи у јавном сектору - наводи као главне кривце за појаву епидемије за ББЦ.
Заражени глодари угризом могу да инфицирају и друге животиње, међу којима и кућне љубимце.
- Зато је неопходна вакцинација. Псе и кућне љубимце можете да заштите тако што им нећете дозволити да пију воду из бара - каже ветеринар.
Сарајлије су у страху, али инфектолог Ернад Дрљевић каже да нема потребе за паником.
Посебно су узнемирени у насељу Добриња, на подручју сарајевске општине Нови Град, где је забележен и највећи број оболелих.
- Страх ме је, како ме неће бити страх. Сад сам унуку брисала руке, јер је дирао пса - прича Ениса, мештанка Добриње, за ББЦ на српском.
Болест може да траје од неколико дана до неколико недеља.
Ако се лептосироза не лечи на време може да доведе до оштећења бубрега, менингитиса (упале мембране око мозга и кичмене мождине), отказивања јетре, респираторних проблема, а у неким случајевима и до смрти.
Људи који раде на отвореном или су у контакту са животињама попут: пољопривредника, рудара, ветеринара, комуналних радника и млекара спадају у ризичну групу.
У опасности су и кампери или љубитељи спортова на отвореном.
Ко је кривац у Сарајеву?
Неки одговорним сматрају кантонално комунално предузеће „Рад”, али они кривицу пребацују на грађане, тврдећи да се глодари не појављују унутар контејнера већ око њих.
Док грађани свакодневно медијима шаљу фотографије смећа којим је Сарајево затрпано, из комуналног предузећа тврде да контејнере у ширим градским зонама празне сваки други дан, а у централним деловима града свакодневно.
- За немар локалног становништва одговорност не може да буде на нама - каже портпарол комуналног предузећа Мирза Рамић за ББЦ.
Апелује на грађане да кабасти отпад не одлажу поред контејнера, јер тако доприносе појави лептоспирозе.
Од проглашења епидемије појачан је теренски рад и пражњење контејнера, али указују да за само неколико сати јавне површине поново постају места погодна за размножавање глодара.
- На чак 20 очишћених локација после само 24 сата приметили смо да су грађани поново затрпали површине душецима и другим отпадом.
Инфектолог Дрљевић је сагласан да се становници понашају неодговорно.
- Уместо да све чинимо да те глодаре удаљимо од домова, у тим заједничким просторијама ми их практично узгајамо.
Мештани Добриње нису превише задовољни предузећем Радом, али кажу да су њихови суграђани највише криви за епидемију.
- За ово смо криви ми грађани. Људи бацају смеће поред контејнера, уместо у њега. Зашто? - пита се Јосип Ћулин, мештанин Добриње.
- Криви су и власт и грађани. Сви морамо да се потрудимо да се ово не би ширило - додаје он за ББЦ на српском.
(ББЦ)
БОНУС ВИДЕО:
