На врхунцу своје славе, имао је 20.000 становника и више од 700 пећина и подземних структура. Данас је остало мање од половине. Из ваздуха, Уплисцихе изгледа као да не припада нашој планети, и чак и ако вас путовање тамо одведе, видећете да је подједнако чудан уживо. Место неодвојиво од сурове природе, помиње се у записима који датирају више од хиљаду година пре нове ере, што га чини једним од најстаријих насеља у земљи.
Мрежа тунела
Изграђен је као пагански центар у којем су се налазили храмови, апотека, житнице, бунар, па чак и амфитеатар – све повезано тунелима. Легенде кажу да су га изградили робови и да је посвећен богињи сунца. Такође је изграђен затвор чије су „ћелије“ заправо биле рупе исклесане толико велике да је човек могао само да стоји у њима – на тај начин, сви су могли да виде патњу затвореника. То је био подсетник да се криминал не исплати. Када се хришћанство почело ширити у овим крајевима, једно време хришћани и пагани су овде живели под истим кровом. Црква, стара преко хиљаду година, подсећа на период успешне хришћанизације Грузије.
Монголи и земљотрес
Град су неповратно уништили Монголи 1240. године, а ситуацију је погоршао снажан земљотрес који је погодио регион. Оно што данас можете посетити је Шида Калаки (унутрашњи град), површине 40 хиљада квадратних метара, што је мање од половине првобитног града. То је једно од најстаријих насељених места на Кавказу, и готово све што се данас може видети ископали су археолози од 1957. године, пише Пун куфер.
У Уплисцихе се улази преко старог приступног пута, а металне степенице са оградом воде кроз део где су некада стајале капије и главна кула одбрамбених зидина. Са обе стране главне улице налазе се бројне пећинске грађевине, попут храма у коме су се наводно некада изводиле верске представе, или бивших апотека. На повратку из пећинског града налази се дугачак тунел који води до реке Мтквари, који је служио као излаз у случају нужде, али и као рута за довођење воде у град.