НАЈТРАЖЕНИЈЕ ШКОЛЕ: Ово је листа највећих жеља основаца

Ускоро ће навршени осмаци радити завршни испит, а након тога следи и упис у жељене средње школе и једна од најбитнијих одлука за њих до сада. Према последњим рађеним статистикама познато је како ствари стоје, односно, које су то средње школе међу навршеним ученицима осмолетки најтраженије, које се најлакше уписује, а за које ће морати посебно за "загреју" столицу.

Ово је статистика и приказ школа и смерова у претходном периоду.

Фото: Shutterstock

 

Медицинске школе

Када су Медицинске средње школе у Србији у питању, за њих је увек велика потражња, али је исто тако потребан и већи број бодова како би уопште осмаци могли да их упишу.

Број потребних бодова за упис по смеровима:

• Мецинска сестра: васпитач Београд 78,88, Земун 79,81
• Медицинска сестра: техничар Београд 84,40, Земун 76,29, Звездара 78,12, Ћуприја 85,18, Крагујевац 88,48, Шабац 79,88, Нови Пазар 91,60, Лесковац 89,65
• Козметичар: Земун 76,20,
• Фармацеутско-физиотерапеутска школа (ФФШ: Београд (Звездара) 79,31
• Фармацеутски техниучар: Београд 81,39, ФФШ 86,72
• Зубни техничар: Лесковац 86,85.

Огромна јагма се јавља за здравство и социјалну заштиту за једно место конкурише више ученика и када би се анализирало на читавој територији Србије, обично су то све ученици са одличним успехом.

Ако се погледа интересовање и план уписа од 2012. до 2023. године видимо да је он само ШЕСТ одсто (шк. 2012/13. год. 25346, а 2022/23. год. 23914).

Електротехничке школе

• Електотехничар рачунара: Београд - Стари град 85,63, Београд - Палилула 74,67, Земун 70,44, Крагујевац 83,15, Јагодина 64,13, Кикинда 56,09
• Техничар информационих технологија: Београд, Стари град 92,75, Београд Палилула 80,32, Земун 73,11, Крагујевац 92,5, Јагодина 75, 22, Мајданпек 50,07, Кикинда 77, 79, Суботица 82,81,Аранђеловац 78,26
• Техничар за администрирање рачунарских мрежа: Београд 88,44, Земун 72,10, Крагујевац 86,86.

Сагледавши стање у великим градовима је потребан велики број бодова за упис на смерове у електротехничким школама. У мањим срединама је потребан мали број бодова.

Такође, ако се погледа број уписаних ученика једини раст бележи смер електротехника која је 2012/13. имала уписано 26.500 ученика, а 2022/23. 28933 ученика, шро је повећање од девет посто.

Пољопривредне школе: 2012/13. год. је број уписаних ученика био 17014, а 2022/23. год. је број уписаних ученика био 9740, што је смањење уписа за 43%.

Шта ученици не желе да уписују?

Знамо да демографска слика није била добра, али и да су то занимања која деца нису желела: месар, пекар, па и руковалац пољопривредне технике, цвећар, вртлар, оператер прехрамбених индустрија.

Тако је, на пример, у Лесковцу претходне школске године, за образовни профил: пекар било потребно 37,78 бодова, за образовни профил: месар 47,69.

И друга поменута занимања имала су минималан број бодова за упис, али није било заинтересованих ђака, осим за пољопривредног техничара (нпр. Пољопривредна школа у Прокупљу за занимање пољопривредни техничар било је потребно 51,76 бодова, а за ветеринарског техничара 50,87; у Панчеву: за ветеринарског техничара 50,83, а за пољопривредног техничара 50,80 бодова; у Лесковцу: ветеринарски техничар 54,15).

Фото: Н. Скендерија

 

Највећи пад уписа ученика је у пољопривредним школама, што представља озбиљан проблем одрживости домаће пољопривреде и села.

Текстил и кожарство

Текстилне и кожарске школе: 2012/13. год. је број уписаних ученика био 4105, а 2022/23. год. је број уписаних ученика био 2499, што је смањење уписа за 40%. Као што је познато, ретко ко од ученика жели да упише за обућара. Пар ученика је заинтересовано за ово занимање. За образовни профил обућар минималан број бодова за упис био је 49,09, за галантеристу коже 42,66.

Као што сами можемо да изведемо закључак да ће се занимања кожарске струке врло брзо угасити ако се не предузму хитне и адекватне мере.

У текстилним школама, можемо рећи да је број ученика задовољавајући и да се деца уписују. Број ученика у одељењу од 20 до 28. Пример: број бодова за модног кројача је 51,94 што је за трогодишње школовање јако висок број бодова потребних за упис.

У Лесковцу за модног кројача је било потребно 39,66, а за механичара текстилних машина 44,39. У Новом Пазару Школа за дизајн текстила и коже за образовне профиле модни кројач, галантериста коже, обућар и конфекцијски шивач се уписују ђаци у недовољном броју.

У Србији постоји 32 школе које изучавају занимања из области кожарства и текстила. Најчешће стручне школе имају по једно или два одељења ових струка.

Трговина и туризам

Трговачке и туристичке школе: 2012/13. год. је број уписаних ученика био 24864, а 2022/23. год. је број уписаних ученика био 17110, што је смањење уписа за око 32%.

У Београду: туристички техничар 75,33 до 76,97; хотелијерско - ресторатерски техничар 73,48. Трогодишња занимања као што су: кувар 69,44, посластичар 66,78, конобар 65,88.

У другој школи на Новом Београду за четворогодишња занимања: туристички техничар 76,97, хотелијерско - ресторатерски техничар 75,29, кулинарски техничар 73,91. Трогодишња: конобар 64,48; кувар 70,02.

У мањим срединама се мало другачије ученици рангирају, јер је потребан мањи број бодова за упис и мањи број ученика конкурише. Аранђеловац: хотелијерско - ресторатерски техничар 60,48; кулинарски техничар 62,15; конобар 48,66; посластичар 54,42. Врњачка бања: кувар 49,32; конобар 37,87.

У мањим градовима занимање конобар, кувар и посластичар није толико тражено као у Београду или другим великим градовима, па је разлика у бодовима потребних за упис и више од 25 бодова. Постоје и потешкоће у попуњавању одељења која броје знатно мање од 28 ученика.

Фото: Shutterstock

 

Економија и право

Економске и правне школе: 2012/13. године је број уписаних ученика био 39532, а 2022/23. год. је број уписаних ученика био 28113, што је смањење уписа за око 29%.

У Београду: Прва економска: економски техничар 82,18; финансијско - рачуноводствени техничар 85,86. Пета економска - Раковица: економски техничар 76,05; финансијско - рачуноводствени техничар 80,89.
Крагујевац: економски техничар 70,82; финансијско - рачуноводствени техничар 72,25; комарцијалиста 70,63.
Бор: финансијско - рачуноводствени техничар 54,82.
Сента: финансијско - рачуноводствени техничар 60,83; комерцијалиста 54,12. У Београду за правног техничара потребно је 78,64 бода.

Заинтересованост за економско-правне струке биће све више у опадању због аутоматизације, дигитализације система и савремених уређаја при раду. Треба се оријентисати на праксу у реалним срединама и специјализованим ИТ смеровима (вођење рачуноводства и књиговодста путем рачунара), потенцирати предузетничка занимања.

Грађевинарство и геодезија

Ако се погледа интересовање и план уписа од 2012. до 2023. године видимо да је дошло до смањења уписа од 19 одсто (шк. 2012/13. год. 74888, а 2022/23. год. 6085). Оваква статистика није у складу са интересима и стварним стањем у овој области.

Србија оскудева и у зидарима, а грађевинске школе су нам празне иако се у земљи гради више него икада. Зато смо принуђени да радну снагу у грађевинарству увозимо из Кине, Турске и других земаља.

Гимназије

Од 110 гиманзија на територији Републике Србије, Боеград, Нови Сад, Крагујевац, Ниш су изузетно тражене, велики број ученика конкурише и сваки ученик се бори за место више - како на природном тако и на друштвеном смеру.

На пример, Нови Сад за "Јован Јовановић Змај" упис на природно - математички смер је потребно 97,20 бодова; гимназија "Светозар Марковић" за општи смер 91,37; гимназија "Исидора Секулић" природно-математички 93,70, друштвено-језички смер 92,00; гимназија "Лаза Костић" за општи тип: 86,59, природно-математички смер 89,87 и друштвено-језички смер 88,71.

У Београду је према подацима са прошлогодишњег уписа на природно математички смер Девете гимназије минималан број бодова је био 94,50. Тиме је ова гимназија била најтраженија и најтежа за упис у престоници, док је за упис на друштвено-језички смер било потребно 93,20.

Трећа београдска гимназија: природно-математички смер 94,35, на друштвено-језички смер 91,16.
Десета београдска гимназија је трећа по реду: за општи смер је било потребно минимум 93,90 бода.
Пета београдска гимназија за природно-математички смер 92,95, а за друштвено-језички смер 90,91.

Ниш има четири гимназије. Нишка Гимназија "Бора Станковић": за природно математички смер 92,64, а за друштвено-језички смер 89,46; Гимназија "9. мај" за општи тип 83,94. Гимназија "Светозар Марковић" за природно-математички смер 90,85, а за друштвено-језички смер 87,96. Прва нишка гимназија "Стеван Сремац" за природно-математички смер 92,50, а за друштвено-језички смер 90,39.

Крагујевац: Прва крагујевачка гимназија: за природно математички смер 90,38, а за друштвено-језички смер 86,17; Друга крагујевачка гимназија: за природно-математички смер 72,52; а за друштвено језички смер 83,52; општи смер 73,46.

У мањим градовима број уписних бодова је једва 50, чак се ни не попуне одељења, остају полупразна. Гимназија у Зајечару: за природно-математички смер 60,34; а за друштвено језички смер 50,11.

Књажевачка гимназија: општи тип 50,24. Јагодина: Гимназија "Светозар Марковић" за природно-математички смер 62,30; а за друштвено-језички смер 52,76.

У већим градовима гимназије имају диги традицију и углед. Па привлаче ђаке и из других места што додатно подише број бодова потребних за упис.

Фото: Н. Скендерија

 

У мањим срединама је мање интересовање за гимназије, те ученици бирају средње стручне школе јер имају могућност за запослење и пролаз прилком уписа на факлутете или струковне студије. Нема пуно конкуренције у мањим местима, већа је конкуренција у медицинским, електротехничким, економско-правним и угоститељско-туристичкоим школама.

Машинство и обрада метала

Што се тиче машинства и обраде метала 2012/13. године је број уписаних ученика био 26422, а 2022/23. године је број уписаних ученика био 19.936, што је смањење уписа за око 25 одсто.

По питању техничких занимања ТШ "Нови Београд" за смер машински техничар за компјутерско конструисање 62,72; техничар грејање и климатизације 63,32.

"Техноарт" школа за машинство и уметничке занате: машински техничар за компјутерско конструисање 54,52; техничар за компјутерско управљање (ЦНЦ) машина 53,02.

Крагујевац: Средња школа "Кнез Александар Карађорђевић" смер машински техничар за компјутерско конструисање 60,25; Техничар за компјутерско управљање (ЦНЦ) машина 64,60; Техничар за индустријску роботику 55,40.

Зрењанин: Техничка школа смер Машински техничар за компјутерско конструисање 54,12; Техничар за компјутерско управљање (ЦНЦ) машина 61,81; Техничар мехатронике 64,11.

Закључак - распон потребних бодова за техничаре машинске групе занимања од 50 до 65 бодова.

Занати

Потражња за занатлијама је у порасту. Тржиште рада вапи за квалитетним мајсторима. Цитат "занат је злата вредан" проситиче из чињенице да мајстор има одличну зараду и слободу у самосталном организовању посла.

У скоро свим државама на Балкану, па и у Србији, занатски послови се сматрају мање „вредним“ у односу на канцеларијски и посао који изискује факултетско образовање. Највећи утицај на опредељивање при избору занимања имају родитељи, па ретко који родитељ жели да упише своје дете на занат јер сматра да има низак друштвени статус.

Оно што занатске школе немају – а то је: савремена опрема – па вештине које ученици науче не одговарају захтевима тржишта. Зато квалитетна занатска настава треба да има адекватну практичну наставу чиме ће мотивисати ученике да уче. Слаба је и промоција заната, који се не приказују као успешне и пожељне професије.

Оно што можемо да закључимо је да занати нису аутоматизовани и дигитализовани, па делују "застарело" у поређењу са осталим струкама. Можемо да закључимо да ученици ређе добијају стипендије и често не виде шта након школовања, јер нико није урадио белу књигу о занатима.

Горе наведено истраживање и анкета рађени су у оквиру Форума средњих стручних школа. 

(Мондо)

БОНУС ВИДЕО: