То каже Спенсер Ричардс, главни кувар у Хоспису Собел Хаус у Оксфордширу, у установи која обезбеђује смештај за терминално болесне пацијенте. Испричао је шта припрема људима који већ гледају смрти у очи.
Његова искуства су дирљива, а он каже да посао не доживљава као пуку припрему хране, већ и као чин дубоке емпатије.
Фото: Профимедиа
- Припрема последњег оброка је права част", каже Спенсер. "Недавно сам кувао за пацијента који је имао само 21 годину и није му одговарао наш стандардни мени. Млад момак, није волео класичне опције, али је волео уличну храну, па сам му то и припремио.
Дирљиво је било и са дамом која је у хоспису напунила 93 године. Никада није имала традицију да слави рођендане, па јој је Спенсер направио торту изненађења. Кад је видела торту, расплакала се, била је одушевљена и каже да никад раније није доживела тако искрен тренутак среће.
Прочитајте још
- Слаткиши и торте нису реткост - прича Спенсер.
- Наши пацијенти у осамдесетим и деведесетим годинама често наручују рођенданске торте јер им то буди прелепе успомене на детињство. Осим тога, третмани попут хемотерапије утичу на чуло укуса, па масни и слани укуси постају непријатни. Али мекани десерти попут колача, панакоте, крем бриле и крем карамел им пријају – најчешће су пријатни и лако гутају.
Фото: Shutterstock
Према Спенсеровим речима, најмлађи воле кремове, пенасте сладоледе, воћне желее – све што је нежно, па прија и желуцу и души. Спенсер истиче да и детаљи, попут пажљиво изабраног десерта, могу да донесу утеху онима који се осећају тужно и усамљено. Слатки укус и познати облик десерта помажу пацијентима да се сете лепих успомена. Прочитајте и за чим највише жале људи пред смрт.
(Лепа и срећна)
БОНУС ВИДЕО:
