- Ако волиш спокојан живот, никад не улази у круг оних код којих је сва брига у сујетама. И, ако случајно доспеш у њихову средину, буди као да те тамо и нема - говорио је Свети Антоније Велики и наглашавао да сујетне људе треба избегавати у широком луку.
Фото: Јутјуб принтскрин
У православљу, сујети и гордости не придаје се тек успутна пажња – они се сматрају темељним гресимакоји разарају човекову душу. Нису то само моралне слабости, већ озбиљне препреке на путу ка спасењу.
Ове особине не ремете само лични мир, већ трују и односе с другима, претварајући заједништво у непрекидно такмичење ега и поноса.
Горд човек тешко прима савет, још теже признаје грешку, а најтеже му је да опрости. Сујета, с друге стране, ствара лажну представу о себи – она не дозвољава човеку да види сопствене слабости и постане бољи. Уместо тога, човек се бави тиме како да се представи у што бољем светлу пред другима, заборављајући да пред Богом ниједна маска не помаже.
Прочитајте још
Фото: Shutterstock
Православна духовност зато позива на унутрашње смирење и скромност. Човек који се ослобађа гордости постаје способан да заиста воли, да се радује туђем добру и прихвати истину, па и кад га она заболи. Сујета и гордост нису само лични проблеми – они су извор раздора, зависти и сталне духовне напетости у свакој заједници.
Зато нас светоотачка мудрост учи и нечему додатном: да се чувамо људи код којих су гордост и сујета начин постојања. Јер њихова брига није истинска, њихова радост није чиста, а њихово друштво ретко кад доноси мир. Улазак у такав круг људи често оставља душу рањивом, измученом и осиромашеном за тишину и светлост коју Бог даје. Прочитајте и како православни свештеник објашњава шта је љубав, а шта нарцисоидност.
(Лепа и Срећна)
БОНУС ВИДЕО:
