На Футошкој пијаци у Новом Саду тренутно су најповољније тиквице, парадајз и брескве које су међу најтраженијим. Произвођачи и продавци из Сремских Карловаца и Чортановаца су објаснили да је све на тезгама њихова домаћа производња. Цена брескви и кајсија износи до двеста динара по килограму, док су тиквице између 70- 100 динара. Када је реч о кајсијама, муштерије унапред резервишу количину код продавца. Радници су рекли да су последњи мразеви били јаки и да је то проузроковало мањак рода, а самим тим и високе цене, нарочито вишања и трешања.
Аргоном Милош Стојановић је за Нпортал открио шта је утицало на високе цене поврћа и воћа на пијацама:
- Цене поврћа и воћа на домаћем тржишту тренутно су рефлексија вишегодишњих структурних слабости у пољопривредном сектору, на које су се у последњем циклусу надовезале климатске промене и макроекономски поремећаји. Најпре, екстремни временски услови, значајно су умањили приносе, што је довело до смањене понуде у критичним фазама сезоне. Један од најупечатљивијих примера тржишног поремећаја јесу трешње, чија је цена достигла рекордне нивое Фото: С.Рудић
услед драстично умањене понуде, проузроковане пролећним мразевима и измрзавањем ове осетљиве воћне врсте у кључној фенофази цветања. Истовремено, цене репроматеријала бележе значајан раст, услед глобалних ланаца нестабилности и поремећаја у енергентима, што директно утиче на производну цену. Поред тога, нерешен однос између произвођача и трговинског сектора — где накупци често диктирају цену без транспарентности и дугорочних уговора — генерише нестабилност и форсира краткорочне механизме зараде. Потрошач, у крајњој линији, плаћа цену не само производа, већ и системских недостатака у аграрној политици.
Када је реч о наредном периоду у трговини и ценама, Милош је открио шта можемо очекивати:
- У наредном периоду можемо очекивати умерену стабилизацију цена, али не и повратак на предкризне нивое. Сезонска понуда може донети краткотрајно појефтињење код одређених култура (попут парадајза или лубенице), али ће притисак остати присутан због високих трошкова производње и логистике. Такође, са све већом отвореношћу тржишта и притиском увоза (посебно из Албаније, Турске и Шпаније), домаћи произвођачи ће се наћи у неравноправној позицији уколико се не уведу јасни механизми заштите домаће производње у сезони максималног пласмана.
Многи се питају и како могу купци разликовати домаћу производњу од увозне:
- На домаћем тржишту, идентификација порекла производа није само питање информисаности, већ и економске патриотске одлуке. Увозна роба најчешће има визуелно уједначен изглед, стерилан укус и дуже трајање — резултат индустријске производње и хладњачког транспорта.Насупрот томе, домаћи производ је знатно бољи и укуснији: богат мирис, укус и кратак рок трајања, што сведочи о свежини и одговорном приступању у погледу хемијске заштите и адекватне прихране. Потрошачима се препоручује да купују у директном контакту са произвођачима или да на пијаци траже информације о пореклу — јер сваки динар уложен у домаћи производ остаје унутар националне економије и подржава одрживост пољопривреде као стратешке гране.
БОНУС ВИДЕО:
