Наиме, на десној страни је имао утиснут необичан број 03941158, који је већ носио на својим наступима.
Ово је, иначе, посвета Звонку Бушићу, осуђеном терористи који је преминуо 2013. године, за кога је иначе Томпсон написао песму Дух ратника, коју је објавио пре 19 година на свом албуму "Било једном у Хрватској".
Ко је Звонко Бушић?
Звонко Бушић је човек који је био део групе отмичара путничког авиона који је летео из Њујорка за Чикаго 1976. године. План групе је био да из авиона са 76 путника баца летке изнад Лондона и Париза, залажући се за „хрватску ствар“ у тадашњој Југославији. Леци су позивали на борбу против "српске хегемоније".
Њима је хтео да "укаже на неповољан статус Хрватске у некадашњој СФРЈ".
Свих тих година он је био "затвореник број 03941158".
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
Група хрватских терориста у којој су били Звонко и његова жена, Џулијен, Петар Матанић, Фране Пешут и Слободан Влашић су отели путнички авион Боинг 727, лет 355 америчке ТВА (Транс Wорлд Аирлинес) 10. септембра 1976. на линији Њујорк - Чикаго.
Вођа ове терористичке групе, Звонко Бушић, је уручио затворено писмо капетану авиона, у коме га је информисао да је авион отет, да терористи имају пет желатинских бомби, да је монтирана бомба преко пута Комодор хотела на 42. улици у Њујорку - заједно са инструкцијама које америчке власти треба да следе. Терористи су захтевали да авион лети према Лондону у Енглеској. Њихови ултимативни захтеви америчким властима, како су били дати у писму, су били:
- два пропагандна памфлета морају бити објављена у целини следећег дана у јутарњем издању Њујорк Тајмс, у сва три издања Лос Анђелес Тајмс, Чикаго Трибјун, Интернашнл Хералд Трибјун, и Вашингтон Пост.
- најмање једна трећина сваког од пропагандних памфлета се мора појавити на првим странама поменутих листова. Остатак памфлета - у првој секцији сваког листа.
- путем договорене лозинке, терористи треба да буду информисани најкасније следећег дана да су њихови захтеви били испуњени. Уколико захтеви не би били испуњени, подметнута бомба би експлодирала на врло прометном месту где се већ налазила. Ако би памфлети били објављени, бомба би била деактивирана.
- судбина људи у отетом авиону је везана за било који покушај да се избегну њихови захтеви како су били дати у писму.
Првобитни захтев терориста, који није био прихваћен, је био да се хиљаде примерака „Декларације хрватских ослободилачких снага“ баце из ваздуха на Њујорк, Чикаго, Монтреал, Париз, Лондон и неко популарно фестивалско место у Хрватској. Аутор ове декларације је био усташки идеолог Бруно Бушић.
Авион је слетео у Монтреал да би узео гориво и полетео према Паризу у Француској, јер су Енглези били забранили слетање отетог авиона у Лондону. Следеће узимање горива је било у Њуфаундленду, где су терористи пристали да ослободе тридесет путника. Звонко Бушић је подсетио капетана да би авион могао бити разнесен уколико њихови захтеви не би били задовољени и ако путници који су ослобођени у Њуфаундленду не буду поделили памфлете како им је наложено, тј. судбина преосталих путника лежи на савести ослобођених.
У Паризу су се терористи предали француској полицији након што су били обавештени да су сви њихови захтеви били испуњени. Француска полиција их је након тога ухапсила и изручила САД.
Током покушаја да се деактивира подметнута бомба, четири сата након предаје терориста, погинуо је амерички полицајац Брајан М. Мареј а три друга полицајца су била рањена. То је био кључни тренутак отмице.
Америчке власти, већ под снажним притиском тадашње југословенске дипломатије, која је захтевала снажан и одлучан обрачун са хрватским емигрантима/терористима у отетом авиону, покушале су да што пре окончају драму у ваздуху, која је имала тако драматичан заплет на земљи.
У међувремену, након допуњавања горива у Монтреалу, отмичари су летели ка Европи, у пратњи још једног већег Боинга који је служио као навигациони асистент за мањи, отети Боинг 727. Пре тога, Бушић и тим отмичара су на аеродрому Гандер пустили део путника (њих 35, које су напунили летком „Апел америчком народу“). Следећа дестинација на лету ка Европи био је Исланд. Тамо су поново допунили гориво, а Бушић је тражио храну и пиће за путнике, према којима су отмичари, према речима отмичара, били коректно опходни.
Изнад центра Лондона, односно аеродрома Хитроу је био под опсадом јаких британских полицијских снага због објаве слетања отетог америчког авиона, поново су бачени леци са Боинга који је пратио отети авион. Оба авиона су потом наставила лет ка Паризу, где су, након борбе са француским властима, коначно добила дозволу за слетање на аеродром Шарл де Гол.
Отмичари, предвођени Бушићем, желели су да лете из Француске у СФРЈ. Барем је то био план. А онда су их француске власти, са којима су преговарали, обавестиле да им је Београд рекао да ће, ако отети авион уђе у ваздушни простор СФРЈ, бити оборен заједно са отмичарима, киднапованом посадом и 56 путника.
И за сваки случај, француска полиција је онеспособила стајни трап Боинга.
Суђење и казна
Звонко Бушић је оптужен и кажњен због акта пиратства, које је имало за последицу смрт полицајца, казном доживотног затвора без права на помиловање. Три године касније, судија је дао Бушићу право на помиловање после 31. децембра 1979.
Дана, 17. априла 1987. Бушић је био побегао из затвора у Отисвилу, који је био средње сигуран федерални затвор у држави Њујорк.. Два дана касније је Бушић био ухваћен и враћен назад у затвор, без икаквог отпора полицији.
Федерални судија Бартелс је 13. јуна 1989. написао писмо у корист Бушића и послао га Америчкој комисији за помиловања. У том писму судија каже да је за смрт полицајца делимично крива полицијска небрига али да он не препоручује тој комисији ништа тим писмом. Комисија за помиловање је тада одбила да помилује Бушића.
Његов други апел за помиловање 2006. године је био такође одбијен, мада су сви други чланови ове терористичке групе били већ помиловани и нико није био у затвору више од 17 година. После овог одбијеног апела, хрватска влада заједно са Хрватским хелсиншким комитетом је почела кампању за његово помиловање. Како су они тврдили тада, Бушић је одслужио своју казну и треба да буде ослобођен.
Последње две године своје казне Бушић је издржао у Савезном поправном комплексу у Индијани где је пребачен из затвора у Пенсилавнији.
Хрватски народни одпор је идеализовао Бушића и његову терористичку групу. Марин Сопта, бивши вођа Одпора за Северну Америку, је рекао: „Бушићи су наши хероји. Они су учинили више за Хрватску него било ко други“.
Сопта је редовно посећивао Бушића док је овај био у затвору у Пенсилванији.
Бушић је помилован јула 2008. и предат имиграционим америчким властима да би га они депортовали у Републику Хрватску. Том депортацијом му је доживотно забрањен повратак у САД.
Реакције поводом Бушићевог помиловања
Његово помиловање и депортација у Републику Хрватску је изазвала велико незадовољство код рођака убијеног полицајца који је погинуо 32 године раније.
Полицијски поручник МекТиг који је био ослепљен експлозијом која је убила полицајца Мареја, се изјаснио против ослобађања Бушића и његове групе поводом претходних апела за помиловање. О последњем апелу за помиловање он није био уопште обавештен нити питан за мишљење. Поручник сматра да је ово помиловање било политички мотивисано и у корист хрватске владе, поводом чега је рекао: „Ово ми све личи на поновно убиство Брајана Мареја и моје поновно рањавање“.
Демократски сенатор за државу Њујорк, Чак Шумер је протестовао поводом Бушићевог помиловања које је прошло без тражења мишљења жртава. Сенатор је послао свој протест Генералном тужиоцу.
Бушић је био предмет сумње многих који су испитивали околности експлозије бомбе на Гвардија аеродрому која се десила 29. децембра 1975. Своје сумње су изразили рањени поручник МекТиг и заменик шефа полиције у то време, а случај је био поверен Франку Мекдарбију, детективу који је испитао Бушића у ФБИ канцеларији пре 33 године. Своје сумње су такође изразили и криминалистички писац Кевин МекМареј, који је разговарао са Бушићем три сата 1997. у соби за посетиоце федералног затвора у Пенсилванији и Роберт Таненбаум, бивши истражни судија из окружне и истражне канцеларије на Менхетну. Сви су они поново проучили овај случај и мисле да је Бушић избегао казну за највећи неразрешени терористички акт у САД. Иако је Бушић негирао постављање бомбе на аеродрому Гвардија, рањени поручник МекТиг је два случаја подметања бомбе повезао сличношћу:
- Обе бомбе су биле постављене у бокс јавне гардеробе транспортне зграде, неколико дана после празника и обе бомбе су биле велике и тешке - рекао је МекТиг.
Он је приметио да су оба механизма бомбе користила динамит и 9-волтну батерију, која се употребљавала за батеријске лампе.
Супружници Бушић су због отмице и погибије полицајаца приликом покушаја демонтирања подметнуте експлозивне направе, осуђени на доживотне казне затвора, док су остали отмичари добили по 30 година затвора, али су у међувремену, тачније 2008. године, помиловани и пуштени на слободу, преноси Блиц.
Његова жена Џулијен је након ослобађања отишла у Републику Хрватску где је добила запослење у кабинету Фрање Туђмана.
БОНУС ВИДЕО:
