Дунав је друга највећа река у Европи, а пловна је целим својим путем кроз Србију (588 километара). Међутим, у Ђердапској клисури, код луке Прахово, водни пут се значајно сужава због бројних бродова, потопљених у време Другог светског рата.
Ширина Дунава је ту свега 100 метара, а олупине угрожавају навигацију поготово када је водостај низак.
Када завладају суше, видљиве су свима и тешко их је заобићи.
Фото: Јутјуб принтскрин/The Independent
Историчари тврде да је око 200 немачких ратних пловила потопљено у септембру 1944. код Прахова.
Прочитајте још
Српске власти коначно уз подршку Европске инвестиционе банке (ЕИБ) могу да се ухвате у коштац са овим проблем. Европска унија је преко Инвестиционог оквира за Западни Балкан обезбедила 16 милиона евра бесповратних средстава како би омогућила уклањање олупина.
Тиме ће пловидба моћи да буде безбедна и ефикасна током целе године. Циљ је и да се, уз повећање обима теретног саобраћаја, пређе са друмског на водни транспорт што је и чистији вид превоза.
"Дунавски вилењак" важи за једну од најмистериознијих војних операција у Другом светском рату. По наредби немачког адмирала Зиба потопљена је читава немачка Црноморска флота како не би пала у руке Црвене Армије.
Фото: Јутјуб принтскрин/The Independent
Тачан број потопљених бродова никада није утврђен, али се претпоставља да их може бити скоро 200. При ниском водостају Дунава, извирују из воде, попут духова.
Бродови су припадали нацистичким флотама које су пловиле Црним морем, Дунавом али и Дњепром. Флоту су чинила пловила различитих величина и намена – барже, понтони, патролни чамци, пловеће болнице, миноловци, десантни бродови...
Након велике офанзиве Црвене армије у Украјини и Румунији, немачки бродови нашли су се у безизлазној ситуацији. Велики морски борбени бродови и подморнице су потопљени да не би пали у руке Совјетима.
Због тога, почетком августа 1944. године, адмирал Паул Зиб, организује све расположиве бродове у једну формацију и почиње операцију повлачења Дунавом до Немачке под називом “Дунавски вилењак”.
Како стићи пре Совјета?
Адмирал Зиб започео је повлачење, свестан да до Ђердапске клисуре мора да стигне пре Црвене армије, али га је до тамо чекало још скоро 1.000 километара пловидбе и то узводно.
Међутим, Румунија је капитулирала 23. августа 1944. године и објавила рат Немачкој. Два дана касније, у близини града Черна Вода, румунски војници нападају дојучерашње савезнике и том приликом гине више од 600 људи, док је 12 бродова уништено.
Неколико дана касније, код бугарског града Видина, поново долази до напада и Немачка губи неколико стотина војника и 22 брода.
Фото: Јутјуб принтскрин/The Independent
Флота коначно стиже до Прахова 1. септембра 1944. године. На бродовима се налази велики број немачких војника, али и цивила. На болничком броду налазило се 1.600 рањеника. Војници и цивили су искрцани после чега настављају свој пут ка Немачкој возовима.
Најбољи бродови из флоте покушавају да се пробију кроз Гвоздену капију и уђу у Ђердап, али због јаког совјетског напада не успевају. Командант Зиб увиђа да му је преостало само једно решење.
Флота адмирала Зиба одлази у водену гробницу
Зиб је од надређених у Београду затражио дозволу за потапање флотиле и 4. септембра, пошто није добио одговор надређених, наређује потапање.
Бродови су потапани плански. Навлачени су један преко другог у дужини од пет километара, како би створили баријеру и онемогућили пробој Совјета.
Према речима очевидаца, како се наводу у тексту Операција Дунавски вилењак у магазину Енергија, званичном издању Електропривреде Србије, брод-болница је потопљен заједно са 1.600 рањеника.
Немачки историчар Бенџамин Хас, говорећи у филму "Тајна Дунавског вилењака", каже да званични документи указују да је наређена евакуација 1.600 рањеника, али да не постоје докази да је извршена. Ипак, мало је вероватно да нацисти нису евакуисали своје рањенике.
По завршетку Другог светског рата, адмирал Паул Зиб је због потапања бродова изведен пред војни суд у Берлину.
Потопљени бродови носе велике опасности
На стотинама бродова се налази велика количина дубинских, поморских и противподморничких мина. Сумња се да би флота могла да крије 7 тона експлозива.
Нико не зна у каквом су стању мине, после 80 година проведених у води.
Ове године би требало да се почне са извлачењем бродова како би пловидба кроз тај део Дунава коначно био у потпуности проходан.
(EUpravo zato)
БОНУС ВИДЕО:
