- Водио сам боемски живот. Чим сам престао да пијем и пушим – доктор ми је саопштио да сам тешко болестан.
Овом реченицом, уз смешак и иронију, Марко Николић једном је сажео свој животни пут, пун контраста, нежности и борбе. Био је то глумац који је знао како да освоји публику без помпе, тихо и ненаметљиво, само својим талентом и људскошћу. Цењени српски уметник, познат по улози Гиге Моравца у култној серији „Бољи живот“, оставио је неизбрисив траг у домаћем глумишту, али и у сећањима људи који су га волели – било као глумца, пријатеља, супруга, оца или једноставно, као човека. Његова ћерка Мина је следила очев пут, а каже да кад је умро, за њим није плакала.
Фото: В. Данилов
Марко Николић био је више од улоге, више од гласа и појаве на сцени. Био је симбол једне епохе – боемске, емотивне, понекад горке, али увек искрене.
Марко Николић, цењени српски глумац, био је познат по свом таленту, али и по скромности и повученом карактеру. Ретко је давао интервјуе, али када би пристао да разговара за медије, радо би се присетио свог детињства и топлих тренутака проведених у родном Краљеву.
Прочитајте још
С носталгичним осмехом причао је о мајци Лепосави, глумици и учитељици, која је, упркос бројним обавезама, увек проналазила време да породици припреми домаћа јела. Њена војвођанска кухиња, у којој су се смењивали мириси шуфнудли и традиционалног ђеврека, оставила је дубок траг на Николићево сећање и пробудила у њему радозналост према прављењу ствари, од бицикла до омиљених јела.
Иза себе је имао три брака
Три брака? Можда ћете рећи да је глумац био велики заводник. Дотакао се једном приликом те теме, па је истакао да то не може објективно да процени, да је за његову нпопуларност код жена сигурно била заслужна његова јавна професија, али је открио и највећи свој "заводнички трик".
- На пример, замишљен си и гледаш у једну тачку, а оне се питају шта ли га мучи, мора да је сав испуњен духовностима кад је тако дубок и уме да пати. Биле су то неке фолиранције, а сад је остало да се дивим женској лепоти и да не жалим за својом младошћу.
Фото: АТА имагес/А. Ахел
И патио је. Биле су то тешке љубавне муке.
- Кад је реч о духовности и правој, искреној љубави, нисам бирао. Није било битно да ли је позната или непозната личност, да ли је уметница или спортисткиња, да ли је висока, ниска, мршава, дебела. Кад ми се нешто свиди у њој, могло је њих петсто да ми скрене пажњу како нисам нормалан, не би вредело, јер ја сам себи нашао нешто што ми је интересантно. Не знам да ли на жалост или на срећу, али три пута сам се женио и имам троје дивне деце из та три брака. Не могу да кажем како ми је жао што нисам имао десет жена и десеторо деце, било би превише.
Боемски живот пре болести
Марко Николић никада није крио да је живео живот пуним плућима. Волео је друштво, кафане, смех и добро пиће. Ипак, када је болест закуцала на врата, све се променило.
Престао сам да пијем и пушим из страха. Страха од смрти.
Пушио је од тринаесте, пио од седамнаесте. Вињак, стомаклија, вотка – све му је било познато. Али ништа од тога му није недостајало када је схватио колико је живот драгоцен.
Заборављен у здрављу, а још више у болести
Након што се опоравио од тешког обољења, Марко је очекивао да се врати на сцену. Уместо тога – мук.
Фото: АТА имагес/А. Ахел
- Седео сам у позоришту, нико ме више није звао да играм. Пензионисао сам се у јуну, а у септембру ми је укинута национална пензија. Жена остала без посла, старија ћерка без запослења, млађа дипломирала – и ништа...
Осећај заборављености био је болан. Више га није било у кадру, ни на сцени, ни међу позивима колега. Ипак, није очајавао, јер како је рекао:
- Када скупиш шта је било, цео живот у једну песму стане. Мени се сада чини да је тако.
Глад и вино, кафане и поезија
Био је боем у сваком смислу. Последњи динар знао је да остави у кафани.
- Ко није искусио глад, не зна да цени храну. Као студент, знао сам да испратим девојку до Звездаре, а онда свратим у ‘Лион’ и наручим татар бифтек. Уживао сам тада, па после нисам имао ни за кифлу.
Страх од смрти и скромност пре краја
- Преживео сам шта сам преживео и био на ивици живота. То је ужасно. Не пијем, не пушим, не једем месо. Спремам себи храну, али оно што морам да једем, не оно што волим.
Као бивши сладокусац, најтеже му је пало што је морао да се одрекне свега у чему је некада проналазио утеху. Његов страх од болести био је огроман – али није желео да се претвара.
Пас Ниџа – најбољи пријатељ у најтежим данима
У најтежим тренуцима болести, ослонац му није био ни лекар ни колега – већ пас Ниџа, верна пудла која му је, како каже, помогла да преживи.
- Када сам дошао из болнице, Ниџа је легао на мене, ставио сам му шапу на болно место и рекао: ‘Нас двојица има да средимо ову болест.’ И понављали смо то сваки дан.
Ниџа је био почасни члан њихове породице, шетан редовно, вољен и нежан. Чак ни прве јануарске јутарње шетње нису биле прескочене.
Наслеђе великог глумца
Марко Николић је од 1963. до 2018. године играо у више од 80 филмских, телевизијских и позоришних остварења. Његов глас, лик и енергија остали су уписани у историју домаће уметности.
Преминуо је 2018. године, оставивши иза себе легат уметности, дубоку људскост и вечну реченицу:
- Водио сам боемски живот, чим сам престао да пијем и пушим, доктор ми је саопштио да сам тешко болестан.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
