Свети мученик Ђорђе Кратовац био је српског порекла. Родио се 1497. године у Старој Србији у граду Кратову, центру српске духовности у средњем веку. Кратово се налази на десет сати хода од Штипа, у данашњој Северној Македонији. Његови родитељи Димитрије и Сара су били побожни људи, који су га одмалена одгајали у духу правописа.
Када је Ђорђе напунио шест година родитељи су почели да се баве његовим описмењавањем, а потом га уписали на златарски занат. Постао је кујунџија, али и сироче јер му је отац рано преминуо. После очеве смрти преселио се као млад златарски шегрт у тадашњи Средац, данашњу Софију, јер се плашио да га Турци кроз суров "порез у крви", познат као "Данак у крви", отму, преведу у ислам и претворе у јаничара. У Средцу је усавршавао свој занат настанивши се код свештеника Петра, и утврђивао своју веру у Бога.
Фото: Википедија
Када је напунио осамнаест година, Ђорђе је упао у очи Турцима својом физичком лепотом и чврстом оданошћу православном хришћанству. Турци су одлучили да га привуку себи и преобрате, па су изабрали једног ученог хоџу и послали га Ђорђу да га слаткоречивошћу убеди да се одрекне православља и покори Турцима и исламу. Овај лукави Турчин дошао је код Ђорђа да наручи неки рад. Објаснивши Ђорђу шта жели да му изради од донетог сребра, хоџа је похвалио његову вештину и даровитост. Затим му је рекао: "Када би ти, младићу, примио нашу веру, оженио би се ћерком градског аге и тебе би обасипали поштовањем, те би постао први човек у граду“.
Ђорђе му захвалио на томе, и упитао га: "А је ли слава земаљска трајна?“ Хоџа одговори: "Разуме се, све земаљско није трајно, али Мухамед је обећао рајска уживања онима који испуњују његове заповести“.
Прочитајте још
"А у чему се састоје заповести?", упита Ђорђе.
"У доброј вери и чистоти телесној; а чистота захтева умивања и молитве", одговори хоџа.
"Међутим ако човек, упита Ђорђе, живи блудно и ненасито се предаје задовољствима тела и стомака, да ли ће га примити у рај?"
Мухамедов следбеник је био приморан да призна, да ће човек без исправљенља срца допасти не у рај него у муку, пише Светигора.
Хоџа је ућутао је и отишао, схвативши да је овај млади човек, за кога се надао да ће га лако придобити, заштитник хришћанства који је у стању не само да одврати од примања ислама оне који су спремни на то, него да и многе који су прешли на ислам врати Христу. О овом разговору обавестио је Турке и рекао им: "Ако се не обрачунамо с њим, биће зло по веру нашу“. Затим је отишао код кадије и рекао му да Ђорђе хули Мухамедову веру и да за све султане каже да су осуђени на вечне муке. „Ако Ђорђе буде остављен као хришћанин, вера његова шириће се на рачун наше; то је опасан човек“,
Судија је наредио да му доведу Ђорђа. Када је ступио пред кадију, кадија му је рекао да "Мухамедова рајска блаженства вреде да човек буде мухамеданац". Ђорђе је смело упитао чиме они могу доказати да Мухамед и поштоваоци Корана уживају блаженство. Кадија му је одговорио: „Нису ли нам се покорила царства земаљска? Не плаћају ли нам народи данак? Када нас Бог не би љубио, Он не би узвисио царство наше".
Ђорђе је имао спреман одговор: "И пре Мухамеда покоравали су царства мачем. Значи ли то, да су сви ти победиоци, иако незнабошци, по вољи Господу? Земаљска срећа није мера за вечност; а чешће говори: ти си примио добра у овом животу, тамо је теби други удес".
"Законодавац наш Мухамед, рече судија, разговарао је са Богом, и од Њега примио закон."
"Мухамед ничим није доказао, примети Ђорђе, да је био у вези са Богом: ни чудесима, ни пророштвима. Знате и ви, када је Мојсије примао закон од Бога, Синајска Гора се тресла од громова и муња; ту је сав народ видео и схватио да ће Мојсије, Божји посланик, предати народу не своја измишљања. А шта ви слично налазите у Мухамедовом животу? Он је говорио о себи разне ствари. Но је ли то довољно да се има поверење у њега? А какав је закон његов? Он је предао лаку веру, врло пријатну људским страстима. Она се допада не светом садржином, него тиме што пушта на вољу животињским наклоностима. Забога, може ли се при здравом уму веровати да је таква гадост послана с неба?"
Турци су после овог његовог излагања били ван себе од беса. "Умртвити безбожника! он срамоти веру нашу“, викали су. Судија је наредио да Ђорђа вежу и одведу у тамницу. Претњама и грдњом приморавали су Ђорђа да се одрекне Христа, али је он остао непоколебљив.
Мухамеданци су тражили да се Ђорђе спали на ломачи "јер он наружи Мухамеда, султана и све правоверне“. Судија, обраћајући се Ђорђу, рече: "Правдај себе! Чујеш за шта те оптужују?"
Ђорђе је одговорио: „Нисам хулио створења Божја, него сам само изразио истину о томе шта треба да очекују људи, слични незнабошцима; спреман сам да умрем за истину."
Присутни су викали судији: "Ако га пустиш, ми ћемо се жалити султану."
Судија, обраћајући се народу, рече: "Нека грех буде на душама вашим; чините што желите!"
Разјарени, они полетеше на Ђорђа - пљували су га, гурали, тукли и вређали. Затим су на тргу направили велику ломачу. Још једном су покушали да претњама принуде Ђорђа да се одрекне Христа. „Ја сам већ не јаданпут изјавио, да се нећу одрећи вере своје“, одговорио је Ђорђе.
Тада су му свукли одећу и оставили га само у кошуљи. Онда су запалили ломачу и гурнули га у огањ. После неког времена су га извукли и питали: "Како ти је? Није ли врућина?"
"Верујте, не осећам", одговори светитељ, "а за вас несрећне готов је вечни огањ".
Бесни од гнева, поново су га бацили на ломачу. Лице мучениково било је окренуто истоку. Када су изгорели конопци којима су му руке биле везане, прекрстио се и рекао: "Господе Исусе Христе, у руке Твоје предајем дух свој!“
Један од присутних дохватио је цепаницу ударио га њом по глави и убио. Одмах затим, иако је сијало сунце, појавио се на небу облак и пала је киша. Хришћани су тражили да им се преда тело мучениково.
"Не надајте се", викали су Турци, "цело ћемо га сажећи и у прах развејати". Затим су на ломачу набацали животиње, да се остаци светитеља не би могли распознати. Међутим, све је изгорело сем мучениковог тела.
Један хришћанин је ноћу узео Ђорђево тело и однео свом дому, одакле је пренето у саборни храм светог Георгија. Сутрадан свештеник је Петар судију питао да ли дозвољава да се Ђорђе сахрани. Судија је одговорио: "Ђорђе је светац; они који су га чували кажу да, иако су дометали много дрва, тело није горело." Дао је дозволу да се покојник сахрани.
Свети мученик Ђорђе убијен је у данашњој Софији 11. фебруара 1515. године, за време султана Селима И. Имао је само 18 година.
Свети мученик Ђорђе Кратовац спада у ред најпознатијих новомученика међу Србима православне вере. Српска православна црква прогласила га је за светитеља „Ђорђа Новог”. У манастиру Студеници на фрески из 16. века, представљен је светац у народној ношњи. Слави се 11. фебруара по црквеном, а 24. фебруара по новом календару.
Једна улица у Београду носи његово име (Ђорђа Кратовца) и то у континуитету још од пре Другог светског рата без прекида. Овај светац је једини српски светац чију се улицу ни комунисти нису усудили да преименују.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
