На данашњи дан 1988. године напустио нас је велики Енцо Ферари, тркач, визионар и оснивач највеће аутомобилске империје.
Преминуо је у свом Маранелу од леукемије, а по његовој жељи, вест о смрти објављена је тек два дана касније. Његов приватни живот, обележен контрастима између јавног успеха и личних трагедија, остаје једнако фасцинантан као и његова професионална каријера.
Ферари потиче из богате породице која никада није оскудевала ни у чему. Све до Првог светског рата када су мушки чланови фамилије Ферари отишли да бране отаџбину. Енцо је тада за длаку избегао смрт, али не и његови отац и брат који су погинули на ратишту.
Породица је убрзо банкротирала, а Енцо се са мајком и сестром нашао на рубу егзистенције. Онда је узео ствар у своје руке и одлучио да оствари дечачки сан и велику животне жељу претвори у дело.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Енцо је живео брзо, у свету без кочница и због тога је често знао да буде на удару многих којима је његова популарност сметала. Ил Командаторе рођен је 18. фебруара 1898. године у Модени.
Прочитајте још
Већ са 10 година пожелео је да вози аутомобилске трке, али је Први светски рат одложио остварење тог циља. Био је артиљерац у италијанској војсци, као и аутомеханичар и чувар магараца.
Ферари је отпуштен из војске 1918. након што је оболео од тешког облика грипа, болести која је две године раније однела животе његовог оца и старијег брата Алфреда.
Обећао је да ће због отказа да се освети Фијату
После рата, први посао је добио у Фијату, где се није дуго задржао. Једни кажу да је само волонтирао, други да је убрзо добио отказ. У сваком случају, још тада се заклео да ће се осветити Фијату.
Слободно време је користио да иде од трке до трке, а почео је да се дружи и са најбољим возачима којих је у Италији било доста. Прилику је добио у тиму Алфа Ромео којем је донео бројне победе у кружним тркама и релијима. Међутим, његов сан је био да постане заступник и продавац Алфе Ромео.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Године 1923. венчао се са Лауром Домиником Гарело, која је била из богате породице. Енцо је у Лаурином новцу видео прилику да покрене империју. Пријатељи су га убеђивали да не улази у брак, јер су за Лауру говорили да је проститутка, али је он рекао да му “није битно са ким је била пре њега, све док може да му помогне у послу”.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Брак је био испуњен изазовима, посебно због Енцових афера и посвећености и тркама. Њихов однос додатно се погоршао након смрти сина Дина 1956. године, али је Лаура остала укључена у компанију, често имајући значајну улогу у пословним одлукама.
Повукао се у себе после смрти сина Дина
Дино је преминуо у 24. години од мишићне дистрофије. Енцо је постао повученији, свакодневно посећујући Динов гроб, а његову канцеларију претворио је у својеврсни храм посвећен сину. Брак је трајао до Лаурине смрти 1978. године. Према неким изворима, Енцо је брак третирао с одређеном равнодушношћу, а постоје тврдње да је након Лауриног покушаја самоубиства наредио механичарима који су је спасли да је "оставе у води" ако то поново покуша.
Ензо је у браку имао дугогодишњу везу с Лином Ларди, која је радила у његовој фабрици. С њом је добио сина Пјера 22. маја 1945. Због закона о разводу у Италији тог времена, Енцо није могао јавно да признати Пјера као свог сина све до Лаурине смрти. Био је познат и по бројним аферама, а највеће контроверзе донела је његова веза са Фијамом Брески, удовицом Фераријевог возача Луиђија Мусоа који је погинуо у трци. Упркос својој јавној личности и успеху, Енцо Ферари је био веома приватан човек, често се скривајући иза тамних наочара.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Већину живота провео је у Модени и Маранелу, избегавајући рефлекторе. Често су га описивали као комплексну личност, са снажном вољом и способношћу да манипулише људима око себе, како у послу, тако и у приватном животу.
Фераријев амблем скинут са војног авиона из Првог светског рата
Енцо је мир и слободу пронашао у послу, па је тако направио тркчаку звер за Алфу Ромео, модел П1, претечу Формуле 1.
Након трагичне погибије Енцовог пријатеља у том моделу аутомобила, одлучио је да га преради. Тако је настао модел П2, најбржи аутомобил тог времена, пише “Индекс”.
Фиат му је понудио место у свом тиму, али Енцо је одбио свог бившег послодавца. Након једне победе на поклон је добио амблем коња у пропињању, који је красио авион највећег италијанског летачког аса у Првом светском рату, Франческа Бараке. Амблем је скинут с Баракиног авиона, који се мистериозно срушио у рату, а касније је постао грб компаније Ферари.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Алфу је напустио 1937. године када је основао компанију “Auto Avio Costruzioni” која је, поред аутомобила, правила и разне делове за фашистичку владу Бенита Мусолинија.
Фабрика је уништена у савезничком бомбардовању, а нову је после рата направи у Маранелу где је и данас седиште Ферарија.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Да би се решио повезаности с фашистичком прошлости, Енцо је 1947. основао нову компанију под својим именом – Ферари. Све после тога је део аутомобилске историје коју је стварао пуних 90 година, све до смрти 14. августа 1988.
Први аутомобил који је носио његово име почео је да се производи 2003. године као Енцо Ферари.
Италијанска мафија покушала да украде његов леш
Група италијанских мафијаша ухапшена је јер су покушали да украду тело Енца Ферарија, великана аутомобилске индустрије, како би од богаташке породице и чувене фабрике узела откуп.
Ухапшена група криминалаца је део мреже трговаца дрогом и оружјем, али да често примењују и изнуду и рекет.
Фото: Јутјуб принтскрин/Gumbal
Ривалство митских размера
Иначе, ривалство између "Ламборџинија" и "Ферарија", компанија које праве неке од најлепших аутомобила на свету, у то време попримило је митске размере.
Ферари је у јавности пажљиво хвалио возаче који ризикују своје животе за његов тим, инсистирајући на томе да су за сваку добијену трку подједнако заслужни аутомобил и возач.
Међутим, његов дугогодишњи пријатељ и рачуновођа компаније Карло Бенци рекао је да је у приватном животу Ферари говорио „да је аутомобил заслужан за сваки успех”.
БОНУС ВИДЕО:
