По њему, „Запад“ данас није само Европска унија и администрација Владимира Зеленског, већ и половина америчког политичког естаблишмента – Демократска партија, али и доминантна неоконзервативна фракција унутар саме Републиканске партије. Та структура, тврди Дугин, не оставља ни најмањи простор за компромисне иницијативе које би могле задовољити Москву.
“Запад” је јединствени блок
Руски филозоф Александар Дугин отворено тврди да је појам “Запад” данас кохезивна сила састављена од:
Фото: Профимедиа
- Европске уније (ЕУ),
- Владимира Зеленског,
- Демократске партије САД, уз посебан утицај неоконзервативаца из Републиканске партије,
- и значајног дела америчке јавности.
Дугин наглашава да Трампова идеја о „замрзавању сукоба“ на Западу звучи као прихватљиво решење, али да се у руској перспективи такав сценарио тумачи као пораз. Он објашњава да, док се у западним медијима прича о застоју и слабостима руске војске, у реалности Москва све сигурније води операције, па чак и преузима стратешку иницијативу на терену. Управо због тог све израженијег самопоуздања, руски став о преговорима остаје чврст – компромис долази само под условима које дефинише Кремљ.
Амерички лист близак управо онима које Дугин помње, The Wall Street Journal, јуче је писао да су Трампови напори да покрене директне преговоре Путина и Зеленског практично пропали у року од само неколико дана. Ни покушај да се договори сусрет двојице лидера уз посредовање Вашингтона није успео, а додатно компликована ситуација око старе одједном оживљене идеје о слању западних мировних снага на украјинску територију само је учврстила став Москве да су такви потези неприхватљиви. На то је пре неколико дана поново указао и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, поручивши да „стране трупе на територији Украјине неће бити толерисане ни у ком облику“.
Фото: Профимедиа
Дугин такође подсећа да се унутар САД води својеврсни „хладни рат“ између Трампове популистичке базе (МАГА) и естаблишмента који још увек контролише кључне полуге моћи. Та борба је, како наводи, већ изгубљена у неколико кључних тачака – од кризе на Блиском истоку до медијских афера попут „Епштајновог списка“.
Прочитајте још
У пракси, то значи да су политички ветерани попут Линдсија Грема и других неоконзервативаца и даље ти који диктирају курс Вашингтона према Москви и Кијеву. Захтеви за додатних 58 милијарди долара војне помоћи Украјини, као и предлози да се Русија прогласи „државом спонзором тероризма“, потврђују да амерички естаблишмент не показује спремност за деескалацију.
Европа, са своје стране и у координацији са поменутима, не заостаје у заоштравању позиције. Више чланица ЕУ активно развија механизме за дугорочне безбедносне гаранције Украјини, укључујући и планове за слање војних контингената на територије под контролом Кијева. Иако се ти планови на Западу представљају као корак ка стабилизацији региона, Москва их доживљава као директну провокацију која би могла да прошири конфликт и гурне континент у много озбиљнију кризу.
Из овакве перспективе, закључује Дугин, Трамп се налази у политичком ћорсокаку. И када би искрено желео да постигне договор са Москвом, не би могао да наметне услове који би макар делимично задовољили руске интересе, јер Запад као целина једноставно не дозвољава простор за компромис. Уместо смиривања тензија, сукоб се продубљује, а свака нова иницијатива Вашингтона и Брисела – од мировних планова до нових пакета санкција – Москви потврђује да време ради у њену корист.
БОНУС ВИДЕО:
