Замјењује их друга руска паравојна група, под називом Афрички корпус, којом наводно управља Кремљ.
Годинама је Вагнер, ког је финансирала руска влада, оперисао је у Сахелу, регији која се протеже од Сенегала до Судана. С њиховим одласком, чини се да Кремљ жели контролисану и неслужбену војску за регију коју често погађају државни удари и побуне. Владимир Путин је 2023. године на самиту Русије и Африке открио да је “склопио споразуме о војно-техничкој сурадњи с више од 40 афричких земаља” и да им испоручују широк распон оружја и опреме.
Западне трупе биле су полако протериване из Сахела од 2022. године до данас, док јачају антизападни ставови, стога Русија попуњава ту празнину. Док Запад своју пажњу усмерава на веће сукобе, Москва постаје тражени партнер унутар и изван Сахела. У Малију, где је Вагнер претрпео неке од највећих губитака и у јун објавио да напушта подручје, сада су се нове снаге Кремља придружиле локалним војскама у борби против побуњеника, пише Си-Ен-Ен.
Неколико детаља је познато о Афричком корпусу - нису самовођени, за разлику од претходне плаћеничке групе, и налазе се под окриљем руског министарства одбране, како се наводи на службеном Телеграм каналу групе. Састоје се од елитних борбених заповедника руске војске, а приоритет током регрутације имали су тренутни и бивши борци Вагнера. Афрички корпус већ је стигао у друге делове Африке, делујући у западноафричким земљама као што су Нигер и Буркина Фасо, којима управљају хунте.
Фото: Профимедиа
Вагнеров одлазак био је разматран и у Средњоафричкој Републици (ЦАР), где су деловали од 2018. године и постали доминантна снага након повлачења француских трупа 2022. године. У тој регији им се приписују заслуге за помоћ у “спречавању колапса нације”.
Прочитајте још
Почетком овог месеца, војни званичници у Средњоафричкој Републици рекли су за Асошиејтед Прес да је руско министарство одбране затражило да замене Вагнер Афричким корпусом и плате им услуге у готовини. Важна је разлика и да није било у потпуности јасно како су се услуге плаћале Вагнеру, јер су деловали на “изузетно скривен и дискретан начин”, како је то описао Мартин Зигуеле, опозициони заступник који је био премијер ЦАР-а од 2001. до 2003. године.
Истраге су наслутиле о каквим се облицима плаћања могло радити, кад је откривено да су фирме повезане с покојним вођом Вагнера, Јевгенијем Пригожином, добиле концесије за рударење злата и дијаманата у Средњоафричкој Републици. Регија иначе има пету највишу стопу сиромаштва у свету, а готово 70 посто становништва живи у екстремно тешким условима.
Фото: Профимедиа
Промена перцепције Москве
Руски потез да замени Вагнер другом групом стручњаци описују као “стратешко ребрендирање Москве”.
- С обзиром на то да је име Вагнер озбиљно окаљано након побуне и Пригожинове смрти, Русија вероватно консолидира своје стране војне подухвате под формалном државном контролом, брисањем бренда Вагнер. Задржавају своје кључне функције под новим именом Афричког корпуса. На тај начин Москва се може дистанцирати од плаћеничке нарације, а истовремено задржати снажну присутност у регији - сматра Хени Нсаибиа, виши аналитичар из АЦЛЕД-а.
Верује да би војни ангажман у Африци могао Кремљу користити и на друге начине.
- Афрички корпус намењен је како би Москва имала већу контролу над операцијама и потенцијално више међународне легитимности уз мање правних и репутацијских ризика - додаје Нсаибиа за Си-Ен-Ен.
Фото: Профимедиа
Вагнер се суочио и с тужбама групама за борбу за људска права. Европска унија санкционирала је групу, појединце и субјекте повезане с њом 2021. и 2023. године. Стручњаци Уједињених народа такође су 2023. позвали на независну истрагу наводних злочина које су починили Вагнер и малијска војска.
Тада су навели да “недостатак транспарентности и нејасноће око правног статуса Вагнера стварају општу климу терора и потпуне некажњивости за жртве злостављања”. Малијске власти успротивиле су се оптужбама, објашњавајући да су “непоколебљиви у прогону и кажњавању доказаних починитеља кршења људских права“. Иако остају многа питања о Вагнеровим операцијама у Африци, постоје различита мишљења о утицају који су имали.
- Не видим шта је Вагнер донео у борбу против терориста. Откад су се придружили борби, џихадисти су се проширили по Малију, Буркини Фасо и Нигеру с пуно цивилних жртава - рекао је Мамадоу Ађе, сигурносни конзултант и пензионисани сенегалски пуковник који је претходно служио у Малију и Буркини Фасо.
Фото: Профимедиа
Додаје како не види пуно промена на бојном пољу ни након доласка Афричког корпуса. Аналитичар Нсаибиа сматра да је Вагнер помогао малијској војсци да постигне неке “тактичке и стратешке победе”, посебно код поновног заузимања побуњеничких упоришта, али и даље сматра да је група за собом оставила “државу на рубу колапса”.
Раније овог месеца, делегати УН-а рекли су Већу безбедности да се сигурност диљем Сахела “брзо погоршава” и да су се терористичке активности у деловима регије појачале. Ахунна Езиаконва, помоћница генералног секретара УН-а и директорица за Африку при Програму УН-а за развој (УНДП), упозорава да су сигурносни проблеми у Сахелу “изван могућности националних влада”, стога је потребна добронамерна глобална подршка, како пише Си-Ен-Ен.
БОНУС ВИДЕО:
