Zamjenjuje ih druga ruska paravojna grupa, pod nazivom Afrički korpus, kojom navodno upravlja Kremlj.
Godinama je Vagner, kog je finansirala ruska vlada, operisao je u Sahelu, regiji koja se proteže od Senegala do Sudana. S njihovim odlaskom, čini se da Kremlj želi kontrolisanu i neslužbenu vojsku za regiju koju često pogađaju državni udari i pobune. Vladimir Putin je 2023. godine na samitu Rusije i Afrike otkrio da je “sklopio sporazume o vojno-tehničkoj suradnji s više od 40 afričkih zemalja” i da im isporučuju širok raspon oružja i opreme.
Zapadne trupe bile su polako proterivane iz Sahela od 2022. godine do danas, dok jačaju antizapadni stavovi, stoga Rusija popunjava tu prazninu. Dok Zapad svoju pažnju usmerava na veće sukobe, Moskva postaje traženi partner unutar i izvan Sahela. U Maliju, gde je Vagner pretrpeo neke od najvećih gubitaka i u jun objavio da napušta područje, sada su se nove snage Kremlja pridružile lokalnim vojskama u borbi protiv pobunjenika, piše Si-En-En.
Nekoliko detalja je poznato o Afričkom korpusu - nisu samovođeni, za razliku od prethodne plaćeničke grupe, i nalaze se pod okriljem ruskog ministarstva odbrane, kako se navodi na službenom Telegram kanalu grupe. Sastoje se od elitnih borbenih zapovednika ruske vojske, a prioritet tokom regrutacije imali su trenutni i bivši borci Vagnera. Afrički korpus već je stigao u druge delove Afrike, delujući u zapadnoafričkim zemljama kao što su Niger i Burkina Faso, kojima upravljaju hunte.
Foto: Profimedia
Vagnerov odlazak bio je razmatran i u Srednjoafričkoj Republici (CAR), gde su delovali od 2018. godine i postali dominantna snaga nakon povlačenja francuskih trupa 2022. godine. U toj regiji im se pripisuju zasluge za pomoć u “sprečavanju kolapsa nacije”.
Pročitajte još
Početkom ovog meseca, vojni zvaničnici u Srednjoafričkoj Republici rekli su za Asošiejted Pres da je rusko ministarstvo odbrane zatražilo da zamene Vagner Afričkim korpusom i plate im usluge u gotovini. Važna je razlika i da nije bilo u potpunosti jasno kako su se usluge plaćale Vagneru, jer su delovali na “izuzetno skriven i diskretan način”, kako je to opisao Martin Ziguele, opozicioni zastupnik koji je bio premijer CAR-a od 2001. do 2003. godine.
Istrage su naslutile o kakvim se oblicima plaćanja moglo raditi, kad je otkriveno da su firme povezane s pokojnim vođom Vagnera, Jevgenijem Prigožinom, dobile koncesije za rudarenje zlata i dijamanata u Srednjoafričkoj Republici. Regija inače ima petu najvišu stopu siromaštva u svetu, a gotovo 70 posto stanovništva živi u ekstremno teškim uslovima.
Foto: Profimedia
Promena percepcije Moskve
Ruski potez da zameni Vagner drugom grupom stručnjaci opisuju kao “strateško rebrendiranje Moskve”.
- S obzirom na to da je ime Vagner ozbiljno okaljano nakon pobune i Prigožinove smrti, Rusija verovatno konsolidira svoje strane vojne poduhvate pod formalnom državnom kontrolom, brisanjem brenda Vagner. Zadržavaju svoje ključne funkcije pod novim imenom Afričkog korpusa. Na taj način Moskva se može distancirati od plaćeničke naracije, a istovremeno zadržati snažnu prisutnost u regiji - smatra Heni Nsaibia, viši analitičar iz ACLED-a.
Veruje da bi vojni angažman u Africi mogao Kremlju koristiti i na druge načine.
- Afrički korpus namenjen je kako bi Moskva imala veću kontrolu nad operacijama i potencijalno više međunarodne legitimnosti uz manje pravnih i reputacijskih rizika - dodaje Nsaibia za Si-En-En.
Foto: Profimedia
Vagner se suočio i s tužbama grupama za borbu za ljudska prava. Evropska unija sankcionirala je grupu, pojedince i subjekte povezane s njom 2021. i 2023. godine. Stručnjaci Ujedinjenih naroda takođe su 2023. pozvali na nezavisnu istragu navodnih zločina koje su počinili Vagner i malijska vojska.
Tada su naveli da “nedostatak transparentnosti i nejasnoće oko pravnog statusa Vagnera stvaraju opštu klimu terora i potpune nekažnjivosti za žrtve zlostavljanja”. Malijske vlasti usprotivile su se optužbama, objašnjavajući da su “nepokolebljivi u progonu i kažnjavanju dokazanih počinitelja kršenja ljudskih prava“. Iako ostaju mnoga pitanja o Vagnerovim operacijama u Africi, postoje različita mišljenja o uticaju koji su imali.
- Ne vidim šta je Vagner doneo u borbu protiv terorista. Otkad su se pridružili borbi, džihadisti su se proširili po Maliju, Burkini Faso i Nigeru s puno civilnih žrtava - rekao je Mamadou Ađe, sigurnosni konzultant i penzionisani senegalski pukovnik koji je prethodno služio u Maliju i Burkini Faso.
Foto: Profimedia
Dodaje kako ne vidi puno promena na bojnom polju ni nakon dolaska Afričkog korpusa. Analitičar Nsaibia smatra da je Vagner pomogao malijskoj vojsci da postigne neke “taktičke i strateške pobede”, posebno kod ponovnog zauzimanja pobunjeničkih uporišta, ali i dalje smatra da je grupa za sobom ostavila “državu na rubu kolapsa”.
Ranije ovog meseca, delegati UN-a rekli su Veću bezbednosti da se sigurnost diljem Sahela “brzo pogoršava” i da su se terorističke aktivnosti u delovima regije pojačale. Ahunna Eziakonva, pomoćnica generalnog sekretara UN-a i direktorica za Afriku pri Programu UN-a za razvoj (UNDP), upozorava da su sigurnosni problemi u Sahelu “izvan mogućnosti nacionalnih vlada”, stoga je potrebna dobronamerna globalna podrška, kako piše Si-En-En.
BONUS VIDEO:
