Самит у Тјенђину је 25. састанак шефова држава ШОС, који ће се одржати од 31. августа до 1. септембра у Кини. То ће бити пети пут да је Кина домаћин годишњег самита ШОС, регионалног безбедносног клуба који су основали Москва и Пекинг, а чији је циљ преобликовање глобалне равнотеже снага.
ШОС окупља државе које чине преко 40 одсто светске популације, око четвртину глобалне економије и простиру се на огромном делу Евроазије.
Овај самит у Тјенђину биће највећи од оснивања Шангајске организације за сарадњу јер ће присуствовати више од 20 шефова држава и лидера међународних организација. Скуп се сматра изразом солидарности држава Глобалног југа и суптилном поруком против доминације Америке.
Фото: Профимедиа
Кина је 2. јануара 2025. године представила лого за свој мандат председавања за период 2024-2025. Очекује се да ће овом самиту, најважнијем у последњих неколико година, присуствовати:
- Владимир Путин, председник Русије
- Нарендра Моди, премијер Индије
- Антонио Гутереш, генерални секретар УН
- Александар Лукашенко, председник Белорусије
- Масуд Пезешкијан, председник Ирана
- Касим-Жомарт Токајев, председник Казахстана
- Шавкат Мирзијојев, председник Узбекистана
- Садир Жапаров, председник Киргистана
- Емомали Рахмон, председник Таџикистана
- Ишак Дар, заменик премијера Пакистана
Непосредно након самита ШОС, Кина ће прославити 80. годишњицу победе против Јапана и краја Другог светског рата. Си Ђинпинг припрема велику војну параду 3. септембра, што ће бити демонстрација моћи Пекинга.
Прочитајте још
На параду су такође позвани бројни светски лидери, али коначан списак званица засад није познат, ни потврђен. Ово су имена лидера који се спомињу да би могли да присуствују паради:
- Владимир Путин, председник Русије
- Александар Вучић, председник Србије
- Реџеп Тајип Ердоган, председник Турске
- Илхам Алијев, председник Азербејџана
- Никол Пашињан, премијер Јерменије
- Александар Лукашенко, председник Белорусије
- Нарендра Моди, премијер Индије
- Роберт Фицо, премијер Словачке
Фото: Профимедиа
Изјава Вучића, коју је дао након састанка са руским амбасадором у Србији, наговестила је да би ускоро могао да се састане са Путином.
Бивши дипломата Зоран Миливојевић рекао је за "Блиц" да је реално да се овај сусрет одигра у Пекингу на војној паради.
Али, најинтересантнија чињеница везана за овај самит у Кини јесте да он у светлу геополитичке ситуације представља неки вид коалиције против америчког председника Доналда Трампа.
Трамп тренутно са Путином преговара о крају сукоба у Украјини и запретио му је економским ратом ако не пристане на мир. Индијском премијеру Модију увео је казнене тарифе од 50 одсто због куповине руских енергената. А Сија, председника Кине, Трамп доживљава као највећег непријатеља и конкурента.
Сва тројица, уз моћног председника Турске, ускоро ће се наћи за истим столом.
Америка губи Индију
Иако је отопљавање напетих односа између Индије и Кине већ било у току, аналитичари кажу да Трампова политика практично тера Сија и Модија да истраже "партнерство из нужде".
Америчке администрације су до сада радиле на јачању стратешких веза са Индијом кроз трансфер технологије и заједничке војне вежбе, како би се супротставиле све агресивнијој Кини у Индо-Пацифику.
Губитак Индије био би "најгори исход" за Америку, оценили су стручњаци. У прилог томе да је Њу Делхи кренуо да се удаљава од Вашингтона говори и чињеница да је Трамп чак четири пута звао Модија, али он му је сваки пут одбио позив.
Фото: Профимедиа
Планови Путина и Сија
Кина и Русија већ годинама користе ШОС како би ојачале свој утицај. Председник руске Думе Вјачеслав Володин посетио је Кину пред самит у Тјенђину и Сију предао Путиново мистериозно писмо. У заједничкој изјави током посете Си Ђинпинга Москви у мају, земље су представиле оквирни план како ће ускладити напоре да би се ово постигло.
- Обе стране, заједно са другим државама чланицама, наставиће да јачају међународни утицај Шангајске организације за сарадњу, промовишући њену улогу у изградњи мултиполарног светског поретка усредсређеног у Уједињеним нацијама и заснованог на строгом придржавању међународних правних принципа.
Фото: Профимедиа
Последњих година, организација је преносила поглед на свет који наглашава суверенитет и безбедност, и појачава кинеске и руске наративе.
Једноставније речено, ШОС је одговор Кине на ширење Америке у Индо-Пацифику, али и одговор Русије на ширење НАТО савеза.
Кина и Русија, како се оцењује у анализи "Кинеско-руске контролне табле", промовишу антихегемонистички наратив против унилатерализма, користећи га да оправдају сопствене нападе на постојећи међународни поредак.
Председник руске Думе Вјачеслав Володин посетио је Кину пред самит у Тјенђину и Сију предао Путиново мистериозно писмо.
БОНУС ВИДЕО
