Након вишемесечног истраживања, др. Емир Демир тврди да је успео да идентификује гроб Хусеина-капетана Градашчевић, познатијег као Змај од Босне.
Градашчевић се 1831. године нашао на челу Великог босанског устанка, у којем су се босански феудални господари побунили против реформи које је спровео султан Махмуд II у Османском царству. Спомиње се у многим народним песмама, а Бошњаци га сматрају једним од својих највећих народних хероја. Умро је у Истанбулу 1834. године.
Гроб је пронађен прошле недеље, 90 година након његове последње фотографије.
У интервјуу за часопис "Препород", доктор Демир испричао је да је истрага започела провером нише (надгробног споменика) која се налази у правцу кибле Велике џамије султана Ејупа у Истанбулу. Дуго времена јавност је веровала да овај споменик припада Градашчевићу.
Међутим, детаљно читање натписа открило је да је то гроб друге особе, Али-паше Јазарија, који је умро 1876. године.
Тврди да је фотографија апсолутно веродостојна
Након што је, како тврди, оповргнуо популарну заблуду, др. Демир је започео потрагу за правим гробом. У свом раду користио је материјале које му је уступио професор Хуснија Камберовић и консултовао се са стручњаком за епитафе Несипом Пепићем. Међутим, основа целокупног истраживања били су списи и радови историчара Хамдије Крешевљаковића, пише Клиx.ба.
- Фотографија коју је објавио Крешевљаковић показала се апсолутно веродостојном јер је упоређивањем њених видљивих фрагмената, преузетих из оригиналног примерка "Народне наде" из 1935. године и Крешевљаковићевог транскрипта, могуће дешифровати тарих на слици самог надгробног споменика, односно утврдити његову тачност. То су били веома оптимистични показатељи успеха истраживања.
Затим, сама фотографија је пружила информације о конфигурацији земљишта и околних ниша, а то је апсолутно искључило сваку претпоставку да би се гроб могао налазити у групи гробова отоманских високих званичника и личности које се налазе у ограђеном делу харема џамије и који су под посебним надзором.
Крешевљаковићева смерница да гроб Хусеин-капетана треба да се налази у правцу некадашње отоманске средње ветеринарске школе "Бајтарија" одиграла је кључну улогу у избору података и потенцијалним могућностима да се дође до тачне локације самог гроба - објаснио је Демир.
Натпис на споменику
На надгробном споменику налази се натпис: "Он (Аллах) је Живи и Вјечни. Од босанског Ејалета, Зворничког санџака, Грачаничког кадилука са тврђавом Градачац: Градачац-заде (Градашчевић) син Османа-капетана, мерхум сејид Хусеин-бег. Фатиха за његову душу. 11. Раби'ул-Ахир 1250 (17. август 1834)".
Хусеин-капетан Градашчевић (1802–1834) био је османски војни и политички вођа из Босне, познат као Змај од Босне. Потицао је из угледне породице Градашчевића и био капетан Градачца. Истакао се као вођа босанског отпора против централистичких реформи Османског царства и покушаја укидања капетанија.
Године 1831. предводио је устанак и босански сабор у Тузли, где је проглашен за вођу – босанског везира. Његов циљ био је већа аутономија Босне унутар Османског царства, укључујући самосталну управу и војску. Упркос почетним успесима, поражен је од султанове војске код Сарајева 1832. године. После слома побуне, морао је да оде у изгнанство у Београд, а потом у Истанбул, где је умро млад, у 32. години живота.
БОНУС ВИДЕО:
