Планински град Чонгкинг у Кини постао је главно чвориште за копнени трговински пут за који многи кажу да би могао постати "нови Суецки канал".
Рута се одвија железницом и очекује се да ће прерасти у најважније логистичко средиште Азије.
Како пише "South China Morning Post", град се брзо наметнуо као стратешки стуб кинеске трговачке мреже, а уколико овај модел настави да бележи успех, могао би да инспирише власт да покрене сличне пројекте на западу земље.
Фото: Профимедиа
Сваког дана Чонгкинг рукује стотинама пошиљки, повезујући земље Југоисточне Азије попут Вијетнама и Сингапура са Европом – укључујући Немачку и Пољску – путем брзих теретних возова.
Прочитајте још
Краћи рок испоруке
Време испоруке копненим путем краће је за 10 до 20 дана у односу на традиционалне поморске руте и знатно поједностављује царинске процедуре. Покретање брзог воза АСЕАН-а 2023. године скратило је транспорт између Ханоја и Чонгкинга на само пет дана, одакле роба стиже у Европу за мање од две недеље.
Фото: Профимедиа
Поред стратешког положаја, Чонгкинг је и производни гигант – одговоран за производњу око трећине светских лаптопова, главни центар за електричне аутомобиле и значајна база за извоз четвртине кинеских аутомобила.
Геополитичке димензије и заобилажење Русије и САД
Поједини аналитичари сматрају да кинески мотиви нису само логистички, већ и геополитички. Трговински рат са Сједињеним Америчким Државама током председништва Доналда Трампа показао је ризике ослањања на поморске путеве под западним утицајем, попут Суецког канала и мореуза Ормуз и Малака. Пандемија коронавируса додатно је оголила рањивост поморских ланаца снабдевања.
Са ратом у Украјини и запленама кинеских пошиљки 2023. године, пролазак кроз Русију постао је ризичнији, иако је билатерална трговина између две земље 2024. достигла 240 милијарди евра. Због тога Пекинг све више улаже у развој тзв. "Средњег коридора" кроз Казахстан и Каспијско море, како би избегао Русију и поморске мореузе.
Фото: Профимедиа, Shutterstock
Ипак, пред Кином стоје бројни изазови – од царинских кашњења, преко високих трошкова и лоше инфраструктуре, до финансијске одрживости. Многи од ових путева, нарочито у оквиру иницијативе "Појас и пут", ослањали су се на државне субвенције да би били атрактивнији извозницима.