Ослањање Русије на плаћенике за њену инвазију на Украјину је добро познато, прво кроз мешавину наводних ратних злочина и издаја Вагнерове групе - чији је шеф, Јевгениј Пригожин, предводио своје плаћенике у маршу на Москву, само да би га нагло прекинуо, а затим погинуо у никада у потпуности неразјашњеној авионској несрећи - а сада кроз сложени систем других корпорација повезаних са Кремљем које шаљу десетине хиљада руских „добровољаца“ на бојно поље, заједно са плаћеницима из трећих земаља из Азије и Африке.
Афричке државе су такође почеле да ангажују руске, турске, румунске и јужноафричке приватне војне компаније (ПВК) за борбу против побуњеника, распоређивање дронова против џихадиста и повратак подручја богатих ресурсима које су заузели побуњеници.
Далеко од тога да одустаје од овог растућег тренда, који укључује корпоративне субјекте који обављају војне задатке независно од државе - и из мотива везаних за профит, а не за патриотизам и дужност - Трампова администрација изгледа прихвата тај концепт, пише Алија Брахими, виша сарадница у програмима Атлантског савета за Блиски исток и ауторка и водитељка подкаста „Оружје за изнајмљивање“, у свом коментару за Newsweek.
Фото: Профимедиа
Околности на њиховој страни
Принс је посетио Украјину само неколико дана након што се проширила гласина да амерички председник жели да превазиђе своје оклевање да пошаље америчке трупе у Украјину, којој су хитно потребне америчке безбедносне гаранције, прибегавањем приватним војним компанијама. Како пише Гардијан, на улицама Кијева се говори како је Пирс агресивно нудио своје услуге и тражио да унајме њега и његове момке.
Наводно, окренуо се вредном украјинском сектору дронова и тражио састанке са водећим играчима у индустрији.
Прочитајте још
- Ерик иде тамо да купи компаније за дронове - рекао је један од извора, док је други потврдио да је Принс у потрази за произвођачима дронова који послују у Украјини.
Откако су дронови постали главно средство за убијање у сукобу, чинећи процењених 80% руских жртава, западни инвеститори и одбрамбене компаније су похрлили да се искористе за жељене украјинске податке са бојних поља и нове технологије дронова за сопствену робу.
Фото: Профимедиа
Сада Принс наводно жели да уради исто, што стручњаци кажу да није изненађујући развој догађаја за опортунистичког човека у одбрамбеној индустрији који је пријатељски настројен према Трамповој администрацији и има историју тражења профита од страних ратова.
Принс, чији су припадници компаније Блеквотер доживели најнижу тачку у Ираку масакром на тргу Нисур 2007. године, тренутно послује под заставом Вектус Глобал. Та компанија је преговарала о уговору за борбу против насиља банди на острву Хаити богатом минералима, распоређујући до 200 приватних војних плаћеника и наоружане дронове.
Фото: Shutterstock
Слично томе, у ономе што би се 2018. године показало као неуспешна продајна презентација у другој рањивој земљи богатој природним ресурсима, Принс је предложио финансирање плаћеничких снага које би преузеле рат у Авганистану користећи локалне рударске пројекте.
- Он то ради на Хаитију, па зашто да не? - рекао је Морган Лерет, бивши припадник компаније Блеквотер у Ираку, који је касније постао аутор и критичар шире индустрије приватног војног уговарања.
- Стратешки гледано, Принс иде на места где има минерала, а САД желе да створе заједничке суверене фондове богатства... Украјина се у то уклапа - рекао је Лерет.
Фото: Профимедиа
Заиста, Принс је одавно видео Украјину, која је недавно потписала споразум о ретким земним минералима са Трамповом администрацијом, као потенцијалну "краву музару": 2020. године је предложио Зеленском, тада новоизабраном председнику, план вредан више милијарди долара, како би помогао у решавању онога што је био замрзнути рат у источном региону Донбаса, користећи своју приватну војску. Споразум се никада није материјализовао.
Ово долази након споразума са Еквадором почетком ове године, где је Принс објаснио да његове снаге „пружају полицији и војсци алате и тактике за ефикасну борбу против банди нарко-дилера“.
Трампова администрација је негирала било какво учешће у активностима компаније Vectus Global на Хаитију. Али сама администрација се тихо окренула америчким приватним војним компанијама како би покушале да реше дубоко замршене проблеме у Гази - прво као компромисне снаге за контролу контроверзног контролног пункта Нецарим током примирја раније ове године, које се чинило ефикасним, и друго, као обезбеђење за Израелску хуманитарну фондацију за Газу, што се показало као вишеструка катастрофа.
Није случајно што се плаћеници враћају на сцену у време када се сва правила преписују - Pax Americana се завршава, глобална моћ се ребалансира, а плаћеници су идеални реметилаци у пост-истинитој стварности обележеној демократском регресијом и ратовањем у сивој зони.
Они одвајају војне авантуре од њихових политичких трошкова јер гласачка јавност не нужно „осећа“ или чак не зна за било какве смрти. Немају званичну повратну адресу, што понекад отежава са сигурношћу утврдити од кога је напад дошао и како на њега реаговати. Такође ефикасно уклањају могућност репарација јер их је тешко кривично гонити за ратне злочине.
Фото: Профимедиа
Поред ове празнине у одговорности, плаћеници такође отварају велике оперативне празнине. У Камеруну је толико способних официра дезертирало из војске да би се борило за Русију у Украјини за плату до 3.000 долара месечно, да је камерунска влада у марту забранила мушкарцима у униформама да напуштају земљу. Камерунске оружане снаге тренутно се боре на више фронтова - против сепаратиста који говоре енглески језик на југу, централноафричких банди на истоку, пирата на обали и метастазирајуће џихадистичке побуне на северу.
Сахел је сада глобални епицентар терористичких напада, карактерисан све већом софистицираношћу и замахом. Широм овог нестабилног региона, плаћеници су постали сила која изазива хаос и ауторитарну консолидацију. Док ад хок групе плаћеничких бораца изазивају главобоље и проблеме владама у Судану, Либији, Малију и Чаду, с друге стране, низ војних хунти у озлоглашеном сахелском „појасу пучева“ сада уговара руске и турске приватне војне компаније како би ојачале државу.
Фото: Профимедиа
Можда је питање времена када ће се ова два модела плаћеника сукобити на бојном пољу - свака страна има приступ сопственом ваздухопловству путем јефтиних дронова - реплицирањем и проширивањем фундаменталне динамике либијског грађанског рата 2019-2020, који су водиле супротстављене плаћеничке војске, наводи аутор.
Претња повратком у средњи век
У међувремену, не развијају се значајни или барем легитимни локални капацитети за суочавање са растућом џихадистичком претњом или за суочавање са било којим од пропуста у управљању који је подстичу. Иста забринутост постоји на местима попут Хаитија и Еквадора, јер се страни плаћеници са својим дроновима регрутују на штету изградње локалних оружаних снага и националне полиције.
Такође, плаћеници су се показали као ширитељи нестабилности. Након што су им истекли уговори у Јемену и Либији, плаћеничке војске су се вратиле у Сахел препуне ресурса, амбиција и борбеног искуства само да би изазвале велике проблеме – туарезки плаћеници су поново распламсали побуну у Малију која се претворила у џихад, борци по уговору у Чаду су убили председника, а Снаге за брзу подршку су покренуле континуирану и геноцидну офанзиву како би преузеле контролу над Суданом.
Фото: Shutterstock
Стотине, ако не и хиљаде, афричких држављана који се сада боре у рату високог интензитета у Украјини могли би поново да уведу сличну дестабилизујућу динамику на афричком континенту, а посебно у Сахелу, када се у Украјини постигне примирје.
Овај „ефекат бумеранга“ је само један од многих ризика повезаних са плаћеницима, који ратове чине приступачнијим, непрозирнијим, бруталнијим – и вероватнијим. Обновљено америчко интересовање за плаћенике и приватне војне компаније само ће убрзати њихову глобалну употребу и на крају би могло (поново) нормализовати средњовековни појам убијања ради профита, закључује Алија Брахими за Newsweek.
Шта је Блеквотер?
Констелис, раније Блеквотер, америчка је приватна војна компанија основана 26. децембра 1997. године, од стране бившег официра и морнаричке фоке Ерика Принса. Преименована је у Xe Services 2009. године, а поново је преименована у Academi 2011. године, након што ју је купила група приватних инвеститора. Године 2014, Academi се спојио са Triple Canopy-јем и формирао Constellis Holdings.
Констелис и његови претходници пружају уговорне безбедносне услуге савезној влади Сједињених Држава. Од 2003. године пружа услуге Централној обавештајној агенцији (ЦИА).
Године 2007, Блеквотер је стекао широку озлоглашеност због масакра на тргу Нисур у Багдаду, када је група његових запослених убила 17 ирачких цивила и ранила њих 20. Бројни службеници компаније Блеквотер, која се у Ираку бавила обезбеђењем објеката и запослених у различитим америчким компанијама, оптужени су за бројна убиства и злочине почињене током боравка у Ираку, а касније их је 22. децембра 2020. године помиловао председник Доналд Трамп.
Блеквотер је у јеку ирачке кризе био највећа приватна војска на свету, са око 10.000 плаћеника, опремљених авијацијом, оклопним возилима и омањом морнарицом.
Суочени са бројним скандалима, челници Блеквотера су прво променили име компаније, а затим је продали групи инвеститора. Данас та компанија позната је под именом Академи.
БОНУС ВИДЕО:
