Oslanjanje Rusije na plaćenike za njenu invaziju na Ukrajinu je dobro poznato, prvo kroz mešavinu navodnih ratnih zločina i izdaja Vagnerove grupe - čiji je šef, Jevgenij Prigožin, predvodio svoje plaćenike u maršu na Moskvu, samo da bi ga naglo prekinuo, a zatim poginuo u nikada u potpunosti nerazjašnjenoj avionskoj nesreći - a sada kroz složeni sistem drugih korporacija povezanih sa Kremljem koje šalju desetine hiljada ruskih „dobrovoljaca“ na bojno polje, zajedno sa plaćenicima iz trećih zemalja iz Azije i Afrike.
Afričke države su takođe počele da angažuju ruske, turske, rumunske i južnoafričke privatne vojne kompanije (PVK) za borbu protiv pobunjenika, raspoređivanje dronova protiv džihadista i povratak područja bogatih resursima koje su zauzeli pobunjenici.
Daleko od toga da odustaje od ovog rastućeg trenda, koji uključuje korporativne subjekte koji obavljaju vojne zadatke nezavisno od države - i iz motiva vezanih za profit, a ne za patriotizam i dužnost - Trampova administracija izgleda prihvata taj koncept, piše Alija Brahimi, viša saradnica u programima Atlantskog saveta za Bliski istok i autorka i voditeljka podkasta „Oružje za iznajmljivanje“, u svom komentaru za Newsweek.
Foto: Profimedia
Okolnosti na njihovoj strani
Prins je posetio Ukrajinu samo nekoliko dana nakon što se proširila glasina da američki predsednik želi da prevaziđe svoje oklevanje da pošalje američke trupe u Ukrajinu, kojoj su hitno potrebne američke bezbednosne garancije, pribegavanjem privatnim vojnim kompanijama. Kako piše Gardijan, na ulicama Kijeva se govori kako je Pirs agresivno nudio svoje usluge i tražio da unajme njega i njegove momke.
Navodno, okrenuo se vrednom ukrajinskom sektoru dronova i tražio sastanke sa vodećim igračima u industriji.
Pročitajte još
- Erik ide tamo da kupi kompanije za dronove - rekao je jedan od izvora, dok je drugi potvrdio da je Prins u potrazi za proizvođačima dronova koji posluju u Ukrajini.
Otkako su dronovi postali glavno sredstvo za ubijanje u sukobu, čineći procenjenih 80% ruskih žrtava, zapadni investitori i odbrambene kompanije su pohrlili da se iskoriste za željene ukrajinske podatke sa bojnih polja i nove tehnologije dronova za sopstvenu robu.
Foto: Profimedia
Sada Prins navodno želi da uradi isto, što stručnjaci kažu da nije iznenađujući razvoj događaja za oportunističkog čoveka u odbrambenoj industriji koji je prijateljski nastrojen prema Trampovoj administraciji i ima istoriju traženja profita od stranih ratova.
Prins, čiji su pripadnici kompanije Blekvoter doživeli najnižu tačku u Iraku masakrom na trgu Nisur 2007. godine, trenutno posluje pod zastavom Vektus Global. Ta kompanija je pregovarala o ugovoru za borbu protiv nasilja bandi na ostrvu Haiti bogatom mineralima, raspoređujući do 200 privatnih vojnih plaćenika i naoružane dronove.
Foto: Shutterstock
Slično tome, u onome što bi se 2018. godine pokazalo kao neuspešna prodajna prezentacija u drugoj ranjivoj zemlji bogatoj prirodnim resursima, Prins je predložio finansiranje plaćeničkih snaga koje bi preuzele rat u Avganistanu koristeći lokalne rudarske projekte.
- On to radi na Haitiju, pa zašto da ne? - rekao je Morgan Leret, bivši pripadnik kompanije Blekvoter u Iraku, koji je kasnije postao autor i kritičar šire industrije privatnog vojnog ugovaranja.
- Strateški gledano, Prins ide na mesta gde ima minerala, a SAD žele da stvore zajedničke suverene fondove bogatstva... Ukrajina se u to uklapa - rekao je Leret.
Foto: Profimedia
Zaista, Prins je odavno video Ukrajinu, koja je nedavno potpisala sporazum o retkim zemnim mineralima sa Trampovom administracijom, kao potencijalnu "kravu muzaru": 2020. godine je predložio Zelenskom, tada novoizabranom predsedniku, plan vredan više milijardi dolara, kako bi pomogao u rešavanju onoga što je bio zamrznuti rat u istočnom regionu Donbasa, koristeći svoju privatnu vojsku. Sporazum se nikada nije materijalizovao.
Ovo dolazi nakon sporazuma sa Ekvadorom početkom ove godine, gde je Prins objasnio da njegove snage „pružaju policiji i vojsci alate i taktike za efikasnu borbu protiv bandi narko-dilera“.
Trampova administracija je negirala bilo kakvo učešće u aktivnostima kompanije Vectus Global na Haitiju. Ali sama administracija se tiho okrenula američkim privatnim vojnim kompanijama kako bi pokušale da reše duboko zamršene probleme u Gazi - prvo kao kompromisne snage za kontrolu kontroverznog kontrolnog punkta Necarim tokom primirja ranije ove godine, koje se činilo efikasnim, i drugo, kao obezbeđenje za Izraelsku humanitarnu fondaciju za Gazu, što se pokazalo kao višestruka katastrofa.
Nije slučajno što se plaćenici vraćaju na scenu u vreme kada se sva pravila prepisuju - Pax Americana se završava, globalna moć se rebalansira, a plaćenici su idealni remetilaci u post-istinitoj stvarnosti obeleženoj demokratskom regresijom i ratovanjem u sivoj zoni.
Oni odvajaju vojne avanture od njihovih političkih troškova jer glasačka javnost ne nužno „oseća“ ili čak ne zna za bilo kakve smrti. Nemaju zvaničnu povratnu adresu, što ponekad otežava sa sigurnošću utvrditi od koga je napad došao i kako na njega reagovati. Takođe efikasno uklanjaju mogućnost reparacija jer ih je teško krivično goniti za ratne zločine.
Foto: Profimedia
Pored ove praznine u odgovornosti, plaćenici takođe otvaraju velike operativne praznine. U Kamerunu je toliko sposobnih oficira dezertiralo iz vojske da bi se borilo za Rusiju u Ukrajini za platu do 3.000 dolara mesečno, da je kamerunska vlada u martu zabranila muškarcima u uniformama da napuštaju zemlju. Kamerunske oružane snage trenutno se bore na više frontova - protiv separatista koji govore engleski jezik na jugu, centralnoafričkih bandi na istoku, pirata na obali i metastazirajuće džihadističke pobune na severu.
Sahel je sada globalni epicentar terorističkih napada, karakterisan sve većom sofisticiranošću i zamahom. Širom ovog nestabilnog regiona, plaćenici su postali sila koja izaziva haos i autoritarnu konsolidaciju. Dok ad hok grupe plaćeničkih boraca izazivaju glavobolje i probleme vladama u Sudanu, Libiji, Maliju i Čadu, s druge strane, niz vojnih hunti u ozloglašenom sahelskom „pojasu pučeva“ sada ugovara ruske i turske privatne vojne kompanije kako bi ojačale državu.
Foto: Profimedia
Možda je pitanje vremena kada će se ova dva modela plaćenika sukobiti na bojnom polju - svaka strana ima pristup sopstvenom vazduhoplovstvu putem jeftinih dronova - repliciranjem i proširivanjem fundamentalne dinamike libijskog građanskog rata 2019-2020, koji su vodile suprotstavljene plaćeničke vojske, navodi autor.
Pretnja povratkom u srednji vek
U međuvremenu, ne razvijaju se značajni ili barem legitimni lokalni kapaciteti za suočavanje sa rastućom džihadističkom pretnjom ili za suočavanje sa bilo kojim od propusta u upravljanju koji je podstiču. Ista zabrinutost postoji na mestima poput Haitija i Ekvadora, jer se strani plaćenici sa svojim dronovima regrutuju na štetu izgradnje lokalnih oružanih snaga i nacionalne policije.
Takođe, plaćenici su se pokazali kao širitelji nestabilnosti. Nakon što su im istekli ugovori u Jemenu i Libiji, plaćeničke vojske su se vratile u Sahel prepune resursa, ambicija i borbenog iskustva samo da bi izazvale velike probleme – tuarezki plaćenici su ponovo rasplamsali pobunu u Maliju koja se pretvorila u džihad, borci po ugovoru u Čadu su ubili predsednika, a Snage za brzu podršku su pokrenule kontinuiranu i genocidnu ofanzivu kako bi preuzele kontrolu nad Sudanom.
Foto: Shutterstock
Stotine, ako ne i hiljade, afričkih državljana koji se sada bore u ratu visokog intenziteta u Ukrajini mogli bi ponovo da uvedu sličnu destabilizujuću dinamiku na afričkom kontinentu, a posebno u Sahelu, kada se u Ukrajini postigne primirje.
Ovaj „efekat bumeranga“ je samo jedan od mnogih rizika povezanih sa plaćenicima, koji ratove čine pristupačnijim, neprozirnijim, brutalnijim – i verovatnijim. Obnovljeno američko interesovanje za plaćenike i privatne vojne kompanije samo će ubrzati njihovu globalnu upotrebu i na kraju bi moglo (ponovo) normalizovati srednjovekovni pojam ubijanja radi profita, zaključuje Alija Brahimi za Newsweek.
Šta je Blekvoter?
Konstelis, ranije Blekvoter, američka je privatna vojna kompanija osnovana 26. decembra 1997. godine, od strane bivšeg oficira i mornaričke foke Erika Prinsa. Preimenovana je u Xe Services 2009. godine, a ponovo je preimenovana u Academi 2011. godine, nakon što ju je kupila grupa privatnih investitora. Godine 2014, Academi se spojio sa Triple Canopy-jem i formirao Constellis Holdings.
Konstelis i njegovi prethodnici pružaju ugovorne bezbednosne usluge saveznoj vladi Sjedinjenih Država. Od 2003. godine pruža usluge Centralnoj obaveštajnoj agenciji (CIA).
Godine 2007, Blekvoter je stekao široku ozloglašenost zbog masakra na trgu Nisur u Bagdadu, kada je grupa njegovih zaposlenih ubila 17 iračkih civila i ranila njih 20. Brojni službenici kompanije Blekvoter, koja se u Iraku bavila obezbeđenjem objekata i zaposlenih u različitim američkim kompanijama, optuženi su za brojna ubistva i zločine počinjene tokom boravka u Iraku, a kasnije ih je 22. decembra 2020. godine pomilovao predsednik Donald Tramp.
Blekvoter je u jeku iračke krize bio najveća privatna vojska na svetu, sa oko 10.000 plaćenika, opremljenih avijacijom, oklopnim vozilima i omanjom mornaricom.
Suočeni sa brojnim skandalima, čelnici Blekvotera su prvo promenili ime kompanije, a zatim je prodali grupi investitora. Danas ta kompanija poznata je pod imenom Akademi.
BONUS VIDEO:
