Попут фатаморгане, плаво-сиви торњеви протежу се докле поглед сеже, али илузија се брзо распада. Уместо уређених травњака, између бетонских фасада буја дивље цвеће, а сабласну тишину ремети тек песма птица. Ово је Бурј Ал Бабас, напуштени "град духова" који никада није постао оно што је требало да буде. Споменик је превеликим амбицијама које су се на крају завршиле као једна од највећих катастрофа турског тржишта некретнина.
Пројекaт је 2014. године покренула компанија Сарот Груп, са визијом изградње 732 луксузне виле намењене богатим купцима из Кувајта, Саудијске Арабије и Бахреина. Сваки дворац, са ценом од 140.000 до готово 500.000 евра, требало је да има подно грејање и приватне базене са лековитом термалном водом из оближњих извора. У средишту комплекса планиран је велики центар са трговинама, турским купатилима, биоскопом и џамијом.
Инспирација за дизајн, како су тврдили пројектанти, били су историјски торњеви Галата и Девојачка кула у Истанбулу. Но, уместо да подсећају на палате, збијене и униформисане виле створиле су дистопијски крајолик који је изазвао згражавање локалног становништва, поносног на своју традиционалну османску архитектуру.
Фото: Профимедиа
Од неплаћених радника до банкрота
Проблеми су се појавили готово одмах. Еколози су упозоравали на уништавање борове шуме и приватизацију јавног добра – термалних извора. Ускоро су почели и протести радника због неисплаћених плата, а један од њих је у очају претио самоубиством скоком са торња.
Коначни ударац пројекту задала је економска криза. Пад вредности турске лире и пад цена нафте смањили су куповну моћ инвеститора из Залива. Многи су купци одустали од уговора, а Сарот Груп се нашао у дуговима од неколико десетина милиона долара. Градња је нагло стала 2018. године, а компанија је прогласила банкрот, оставивши иза себе 587 полудовршених двораца.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
За стотине преварених купаца, попут кувајтског пуковника Јасима Алфахада који је за свој дворац платио готово 270.000 евра, почела је десетогодишња правна битка. "Уговор је наводио да ће пројекат бити готов до краја 2018. године. Наравно, то се није догодило", изјавио је за Гардијан.
Случај је ескалирао до нивоа међудржавног спора када је кувајтски емир о проблему лично разговарао са турским председником Ердоганом. Турско тужилаштво сада тражи укупно 885 година затвора за 13 оптуженика због масовне преваре, а имовином компаније управља државни фонд.
БОНУС ВИДЕО:
