Poput fatamorgane, plavo-sivi tornjevi protežu se dokle pogled seže, ali iluzija se brzo raspada. Umesto uređenih travnjaka, između betonskih fasada buja divlje cveće, a sablasnu tišinu remeti tek pesma ptica. Ovo je Burj Al Babas, napušteni "grad duhova" koji nikada nije postao ono što je trebalo da bude. Spomenik je prevelikim ambicijama koje su se na kraju završile kao jedna od najvećih katastrofa turskog tržišta nekretnina.
Projekat je 2014. godine pokrenula kompanija Sarot Grup, sa vizijom izgradnje 732 luksuzne vile namenjene bogatim kupcima iz Kuvajta, Saudijske Arabije i Bahreina. Svaki dvorac, sa cenom od 140.000 do gotovo 500.000 evra, trebalo je da ima podno grejanje i privatne bazene sa lekovitom termalnom vodom iz obližnjih izvora. U središtu kompleksa planiran je veliki centar sa trgovinama, turskim kupatilima, bioskopom i džamijom.
Inspiracija za dizajn, kako su tvrdili projektanti, bili su istorijski tornjevi Galata i Devojačka kula u Istanbulu. No, umesto da podsećaju na palate, zbijene i uniformisane vile stvorile su distopijski krajolik koji je izazvao zgražavanje lokalnog stanovništva, ponosnog na svoju tradicionalnu osmansku arhitekturu.
Foto: Profimedia
Od neplaćenih radnika do bankrota
Problemi su se pojavili gotovo odmah. Ekolozi su upozoravali na uništavanje borove šume i privatizaciju javnog dobra – termalnih izvora. Uskoro su počeli i protesti radnika zbog neisplaćenih plata, a jedan od njih je u očaju pretio samoubistvom skokom sa tornja.
Konačni udarac projektu zadala je ekonomska kriza. Pad vrednosti turske lire i pad cena nafte smanjili su kupovnu moć investitora iz Zaliva. Mnogi su kupci odustali od ugovora, a Sarot Grup se našao u dugovima od nekoliko desetina miliona dolara. Gradnja je naglo stala 2018. godine, a kompanija je proglasila bankrot, ostavivši iza sebe 587 poludovršenih dvoraca.
Pročitajte još
Foto: Profimedia
Za stotine prevarenih kupaca, poput kuvajtskog pukovnika Jasima Alfahada koji je za svoj dvorac platio gotovo 270.000 evra, počela je desetogodišnja pravna bitka. "Ugovor je navodio da će projekat biti gotov do kraja 2018. godine. Naravno, to se nije dogodilo", izjavio je za Gardijan.
Slučaj je eskalirao do nivoa međudržavnog spora kada je kuvajtski emir o problemu lično razgovarao sa turskim predsednikom Erdoganom. Tursko tužilaštvo sada traži ukupno 885 godina zatvora za 13 optuženika zbog masovne prevare, a imovinom kompanije upravlja državni fond.
BONUS VIDEO:
