Међутим, ова једињења заправо нису витамини. Постоји неколико врста флавоноида који се налазе у воц́у, поврц́у, чају, какау и вину. Они дају одређеној храни боју, пружају биљкама заштиту од ултраљубичастих (УВ) зрака и инфекција и могу понудити здравствене користи.
Врсте флавоноида и извори хране
Флавоноиди, такође познати као биофлавоноиди, су породица полифенолних биљних једињења са шест подкласа. Тренутно постоји преко 6.000 познатих флавоноида. Када су их научници први пут екстраховали из поморанџе 1930. године, сматрало се да су нова врста витамина и стога су названи витамин П. Ово име се више не користи, јер флавоноиди нису витамини.
Флавоноиди постоје у биљкама како би помогли у спречавању инфекција, заштити од сунца и стреса из околине и привукли инсекте за опрашивање. Такође су одговорни за боју тамно обојеног воц́а и поврц́а, као што су бобице, трешње и парадајз.
Ево главних класа флавоноида и њихових извора у храни:
Флавоноли
Најзаступљенији извор флавоноида у исхрани, флавоноли укључују кемпферол, кверцетин, мирицетин и фисетин. Ова једињења се налазе у маслиновом уљу, бобичастом воц́у, црном луку, кељу, грожђу, парадајзу, црвеном вину и чајевима, пише Хеалтхлине.
Прочитајте још
Флавони
Они су такође широко присутни у храни. Постоје у першуну, тимијану, нани, целеру и камилици.
Флаваноли и флаван-3-оли
Ова подкласа укључује катехине, као што су епикатехин и епигалокатехин, који се налазе у високим концентрацијама у црном, зеленом и улун чају. Флаваноли су такође присутни у какау, јабукама, грожђу и црвеним винима.
Флаванони
Налазе се у цитрусима, флаванони су одговорни за горак укус коре поморанџе, лимуна и других цитруса.
Изофлавони
Најпознатији изофлавони су генистин и даиџин, који се налазе у соји и производима од соје.
Антоцијанидини
Вец́ина црвеног, плавог или љубичастог воц́а и поврц́а добија своју боју од антоцијанидина. Једињења попут цијанидина, делфинидина и пеонидина присутна су у брусницама, јагодама, боровницама, купинама, грожђу и црвеном вину.
Можда најбоље проучена функција флавоноида је њихова способност да делују као антиоксиданси. Показало се да смањују формирање реактивних молекула названих слободни радикали, што може довести до оштец́ења ц́елија и болести, пише Хеалтхлине.
БОНУС ВИДЕО:
