Након чак 15 година, један од највољенијих певача с ових простора, Мирослав Илић, поново ће стати пред загребачку публику и то у великом стилу – концертом у Арени Загреб 18. октобра.

У ексклузивном интервјуу, Илић открива како се припрема за тај посебан наступ, шта му Загреб значи, ко би му се могао придружити на сцени и зашто још увек не жели да се о његовом животу сними биографски филм.

 

ФОТО: АТА / Антонио Анхел

 

 

Ускоро вас очекује велики концерт у Арени Загреб, први након 15 година паузе. Како се осећате пред овакав повратак?

- Осећам се узбуђено, али то не доживљавам као повратак јер сам све време био присутан на хрватском тржишту, иако дуго нисам наступао у загребачкој Арени. Иначе, ја сам био први фолк певач који је тамо одржао концерт пре 15 година, па сам сада узбуђен јер је то ипак нова прилика, другачији простор, другачији захтеви, велики оркестар, гости... Мораш обратити пажњу на сваки детаљ како би то била успешна ноћ. Потрудићемо се да то заиста буде вече за памћење. Моје је да будем добро расположен, здрав и да ми глас буде у реду.

Фото: Milos Tesic/ATAImages

 

 

Јесте ли развили неку рутину или традицију кад сте у Загребу? Постоји ли неко место где волите да одете – можда ресторан, кафић или шетња градом?

- За Загреб ме вежу лепе успомене које трају више од 50 година, и никада нећу никоме дозволити да ми то одузме. Сваки долазак у Загреб за мене је радост. Наравно да имам омиљена места. Волим ресторан на Округљаку. Увек прошетам. Има и један ресторан који држе моји пријатељи и тамо увек свратим. Радо одем и у ресторан који држи Звоне Бобан, бивши фудбалер. Загреб познајем готово једнако добро као Београд.

Фото: АТА имагес/А. Ахел

 

 

Један сте од првих извођача из Србије који је након несрећних догађаја на овим просторима наступао у Хрватској. Колико вам је то емотивно значило 2000. године и постоји ли посебна повезаност с хрватском публиком?

- Нисам један од првих – био сам први. Од осамдесетих до 2000. године, хрватска публика била је врло пробирљива кад је реч о фолку. Срећан сам што сам био један од оних које су волели. Данас је ситуација другачија – многи се називају фолкерима, а то заправо нису, али поносан сам што сам међу онима које је хрватска публика тада искрено поштовала и долазила на моје наступе.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО: