Nakon čak 15 godina, jedan od najvoljenijih pevača s ovih prostora, Miroslav Ilić, ponovo će stati pred zagrebačku publiku i to u velikom stilu – koncertom u Areni Zagreb 18. oktobra.
U ekskluzivnom intervjuu, Ilić otkriva kako se priprema za taj poseban nastup, šta mu Zagreb znači, ko bi mu se mogao pridružiti na sceni i zašto još uvek ne želi da se o njegovom životu snimi biografski film.
FOTO: ATA / Antonio Anhel
Uskoro vas očekuje veliki koncert u Areni Zagreb, prvi nakon 15 godina pauze. Kako se osećate pred ovakav povratak?
- Osećam se uzbuđeno, ali to ne doživljavam kao povratak jer sam sve vreme bio prisutan na hrvatskom tržištu, iako dugo nisam nastupao u zagrebačkoj Areni. Inače, ja sam bio prvi folk pevač koji je tamo održao koncert pre 15 godina, pa sam sada uzbuđen jer je to ipak nova prilika, drugačiji prostor, drugačiji zahtevi, veliki orkestar, gosti... Moraš obratiti pažnju na svaki detalj kako bi to bila uspešna noć. Potrudićemo se da to zaista bude veče za pamćenje. Moje je da budem dobro raspoložen, zdrav i da mi glas bude u redu.
Pročitajte još
Foto: Milos Tesic/ATAImages
Jeste li razvili neku rutinu ili tradiciju kad ste u Zagrebu? Postoji li neko mesto gde volite da odete – možda restoran, kafić ili šetnja gradom?
- Za Zagreb me vežu lepe uspomene koje traju više od 50 godina, i nikada neću nikome dozvoliti da mi to oduzme. Svaki dolazak u Zagreb za mene je radost. Naravno da imam omiljena mesta. Volim restoran na Okrugljaku. Uvek prošetam. Ima i jedan restoran koji drže moji prijatelji i tamo uvek svratim. Rado odem i u restoran koji drži Zvone Boban, bivši fudbaler. Zagreb poznajem gotovo jednako dobro kao Beograd.
Foto: ATA images/A. Ahel
Jedan ste od prvih izvođača iz Srbije koji je nakon nesrećnih događaja na ovim prostorima nastupao u Hrvatskoj. Koliko vam je to emotivno značilo 2000. godine i postoji li posebna povezanost s hrvatskom publikom?
- Nisam jedan od prvih – bio sam prvi. Od osamdesetih do 2000. godine, hrvatska publika bila je vrlo probirljiva kad je reč o folku. Srećan sam što sam bio jedan od onih koje su voleli. Danas je situacija drugačija – mnogi se nazivaju folkerima, a to zapravo nisu, ali ponosan sam što sam među onima koje je hrvatska publika tada iskreno poštovala i dolazila na moje nastupe.
(Kurir)
BONUS VIDEO:
