Михољске задушнице, један од четири велика дана у години посвећена сећању на упокојене, ове године падају у суботу, 11. октобра.
То је тренутак када се верници окупљају у црквама и на гробљима, како би се молитвом, свећом и топлином сећања повезали са душама својих најмилијих.
Фото: И. Маринковић
Молитва за покојне и симболика обичаја
На Михољске задушнице у свим православним храмовима служи се света литургија и парастос за упокојене. Након службе, верници одлазе на гробове својих ближњих, где чисте и уређују гробна места, каде их тамјаном и пале свеће, уз тиху молитву за покој душа оних који су прешли у вечност.
Према древном обичају, на гроб се доноси кувано жито и вино, које свештеник благосиља и прелива током парастоса. Жито симболизује вечни живот и васкрсење, док вино означава крв Христову и спасење.
Прочитајте још
Дело милосрђа у име упокојених
У појединим крајевима Србије и даље се негује леп обичај да се на овај дан подели храна и дарови сиромашнима, као чин љубави и милосрђа учињен у име оних који више нису са нама. На тај начин, сећање на покојне прераста у дело доброте које доноси мир и благослов живима.
Веровање и време одласка на гробље
Народно веровање каже да је најбоље на гробље отићи у преподневним сатима, док је дан још млад и обасјан светлом. Сматрало се да молитве изговорене по дневном светлу лакше допиру до неба и да душе покојника тада најјасније осећају присуство својих најмилијих.
За оне који нису у могућности да оду на гробље, обичај налаже да се у цркви упали свећа за покој душе. Пламен те свеће, макар мален, носи исту поруку да се наши ближњи не заборављају и да их у молитви и љубави заувек носимо са собом.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
