Miholjske zadušnice, jedan od četiri velika dana u godini posvećena sećanju na upokojene, ove godine padaju u subotu, 11. oktobra.
To je trenutak kada se vernici okupljaju u crkvama i na grobljima, kako bi se molitvom, svećom i toplinom sećanja povezali sa dušama svojih najmilijih.
Foto: I. Marinković
Molitva za pokojne i simbolika običaja
Na Miholjske zadušnice u svim pravoslavnim hramovima služi se sveta liturgija i parastos za upokojene. Nakon službe, vernici odlaze na grobove svojih bližnjih, gde čiste i uređuju grobna mesta, kade ih tamjanom i pale sveće, uz tihu molitvu za pokoj duša onih koji su prešli u večnost.
Prema drevnom običaju, na grob se donosi kuvano žito i vino, koje sveštenik blagosilja i preliva tokom parastosa. Žito simbolizuje večni život i vaskrsenje, dok vino označava krv Hristovu i spasenje.
Pročitajte još
Delo milosrđa u ime upokojenih
U pojedinim krajevima Srbije i dalje se neguje lep običaj da se na ovaj dan podeli hrana i darovi siromašnima, kao čin ljubavi i milosrđa učinjen u ime onih koji više nisu sa nama. Na taj način, sećanje na pokojne prerasta u delo dobrote koje donosi mir i blagoslov živima.
Verovanje i vreme odlaska na groblje
Narodno verovanje kaže da je najbolje na groblje otići u prepodnevnim satima, dok je dan još mlad i obasjan svetlom. Smatralo se da molitve izgovorene po dnevnom svetlu lakše dopiru do neba i da duše pokojnika tada najjasnije osećaju prisustvo svojih najmilijih.
Za one koji nisu u mogućnosti da odu na groblje, običaj nalaže da se u crkvi upali sveća za pokoj duše. Plamen te sveće, makar malen, nosi istu poruku da se naši bližnji ne zaboravljaju i da ih u molitvi i ljubavi zauvek nosimo sa sobom.
(Kurir)
BONUS VIDEO:
