ХАЛИДУ РОДИТЕЉИ БРАНИЛИ ДА ПЕВА: "Хтели су да га убију"

Халид Бешлић умро је у 72. години живота након борбе са болешћу.

Халид Бешлић је одрастао у насељу Врапци која се налази надомак Кнежине.

Фото: АТА имагес/ZIPA photo/Б. Здриња

 

У сваком селу је центар окупљања или кафана или локална продавница. А екипа емисије "Метар мог села" недавно је посетила његово родно село.

- Памтим га када смо момковали, када је оженио Сејду, када је певао - почео је пред камерама Блиц телевизије да нам набраја један Халидов познаник неке битне моменте из живота певача, а на наше питање какав је био тада одговара:

 

- Када је прву песму почео да пева, отац му је забранио да буде певач, хтео је да га убије. Отац и мајка нису дали. Робна кућа када се радила, јули месец је био и угрејало и он пукне секирицу у греду и тада је отишао у певаче.

- Њега знају одавде, ‘ајде да кажем, до Америке. Где год је требало да се он покаже као човек показао се и такав је једноставно - рекао је други познаник. 

Фото: АТА имагес/ZIPA photo/Б. Здриња

 

- За ову џамију је дао 20.000, али су га израдили - убацио се други мештанин, а онда наставио први:

- Он је хуманиста, онај велики хуманиста у односу на други све певаче, који се нешто дижу. Он је наш народни, баш народни човек.

Халид је основну школу завршио у Кнежини. Сваког дана је од свог села Врапци до Кнежине путовао пешака, певајући и сањајући велике снове.

- С брда кад је, а ишло се пешке у школу, преко брда је певао - каже мештанин Кнежине чији је отац био учитељ Халида Бешлића:

- Чувао је оно ТВ ревију 30 година, био је чланак у ком га је Халид поменуо.

О лепотама свог краја Халид је често певао у својим песмама и кроз исте је показивао своју љубав и нераскидиву везу са овим крајем. Па је баш то и разлог због ког су многи желели да поносно говоре о Халиду.

- Мој брат је настрадао у саобраћајној несрећи, 40.000 је донирао за њега. 40.000 марака је дао за њега, за мог братића - каже нам мештанин Кнежине који не заборавља овај Халидов гест.

Мештани су вадили и телефоне како би показали фотографије са Халидом са разних прослава па смо закључили да певач нема проблем да се лати микрофона кад год је неко весеље, нека прослава.

- Ма какви, ево ти га седи, ту је, пева - показао је мештанин фотографију у телефону коју са поносом чува. Занимало нас је да од мештана чујемо и какав је Хлаид данас када дође у свој родни крај, а један мештанин нам је одмах одговорио:

- Екстра. Нема бољег. Исти као што је био одувек. Нема никаквог дизања носа, једноставан као што је и увек.

Мештанин чији је отац био учитељ каже да Халид има у Врапцима рођаке, али не зна да ли су они ту.

- Не знам да ли је његова фамилија сада ту, обично лети дођу, лепше време буде, а зими су у Сарајеву, он има четири сестре.

У селу Врапци имали смо прилику да сретнемо још једног Халидовог друга, а на наше питање да ли је одатле одмах нам је рекао:

"Чувао сам овце са њим" 

- Овде сам ја рођен. Чувао сам овце са њим човече.

Занимало нас је да од њега чујемо какав је био Халид јер је он неко ко га памти од детињства.

- Па добар човек. Добар је Халид. Не може бити бољи. Као мали је био добар и фин дечко. Тада смо се сви ми дружили. Ја сам после радио у водопривреди и где год је он гостовао ја сам долазио и у Бањалуци и у Јајцу и у Коњицу и шта ја зна - каже овај мештанин.

 

 

- И после, окупио се народ око мене, а неће њему да приђе, питају како се знамо, па реко. "Ми смо заједно одрасли, човече". Певао је он путем, није било асфалта, па каже највише волим, отворим прозор и запевам, па кад кренем, а твоја мајка покојна каже стане па гледа, а ја пустим глас колико могу у оној боровини.

Блиц