HALIDU RODITELJI BRANILI DA PEVA: "Hteli su da ga ubiju"

Halid Bešlić umro je u 72. godini života nakon borbe sa bolešću.

Halid Bešlić je odrastao u naselju Vrapci koja se nalazi nadomak Knežine.

Foto: ATA images/ZIPA photo/B. Zdrinja

 

U svakom selu je centar okupljanja ili kafana ili lokalna prodavnica. A ekipa emisije "Metar mog sela" nedavno je posetila njegovo rodno selo.

- Pamtim ga kada smo momkovali, kada je oženio Sejdu, kada je pevao - počeo je pred kamerama Blic televizije da nam nabraja jedan Halidov poznanik neke bitne momente iz života pevača, a na naše pitanje kakav je bio tada odgovara:

 

- Kada je prvu pesmu počeo da peva, otac mu je zabranio da bude pevač, hteo je da ga ubije. Otac i majka nisu dali. Robna kuća kada se radila, juli mesec je bio i ugrejalo i on pukne sekiricu u gredu i tada je otišao u pevače.

- NJega znaju odavde, ‘ajde da kažem, do Amerike. Gde god je trebalo da se on pokaže kao čovek pokazao se i takav je jednostavno - rekao je drugi poznanik. 

Foto: ATA images/ZIPA photo/B. Zdrinja

 

- Za ovu džamiju je dao 20.000, ali su ga izradili - ubacio se drugi meštanin, a onda nastavio prvi:

- On je humanista, onaj veliki humanista u odnosu na drugi sve pevače, koji se nešto dižu. On je naš narodni, baš narodni čovek.

Halid je osnovnu školu završio u Knežini. Svakog dana je od svog sela Vrapci do Knežine putovao pešaka, pevajući i sanjajući velike snove.

- S brda kad je, a išlo se peške u školu, preko brda je pevao - kaže meštanin Knežine čiji je otac bio učitelj Halida Bešlića:

- Čuvao je ono TV reviju 30 godina, bio je članak u kom ga je Halid pomenuo.

O lepotama svog kraja Halid je često pevao u svojim pesmama i kroz iste je pokazivao svoju ljubav i neraskidivu vezu sa ovim krajem. Pa je baš to i razlog zbog kog su mnogi želeli da ponosno govore o Halidu.

- Moj brat je nastradao u saobraćajnoj nesreći, 40.000 je donirao za njega. 40.000 maraka je dao za njega, za mog bratića - kaže nam meštanin Knežine koji ne zaboravlja ovaj Halidov gest.

Meštani su vadili i telefone kako bi pokazali fotografije sa Halidom sa raznih proslava pa smo zaključili da pevač nema problem da se lati mikrofona kad god je neko veselje, neka proslava.

- Ma kakvi, evo ti ga sedi, tu je, peva - pokazao je meštanin fotografiju u telefonu koju sa ponosom čuva. Zanimalo nas je da od meštana čujemo i kakav je Hlaid danas kada dođe u svoj rodni kraj, a jedan meštanin nam je odmah odgovorio:

- Ekstra. Nema boljeg. Isti kao što je bio oduvek. Nema nikakvog dizanja nosa, jednostavan kao što je i uvek.

Meštanin čiji je otac bio učitelj kaže da Halid ima u Vrapcima rođake, ali ne zna da li su oni tu.

- Ne znam da li je njegova familija sada tu, obično leti dođu, lepše vreme bude, a zimi su u Sarajevu, on ima četiri sestre.

U selu Vrapci imali smo priliku da sretnemo još jednog Halidovog druga, a na naše pitanje da li je odatle odmah nam je rekao:

"Čuvao sam ovce sa njim" 

- Ovde sam ja rođen. Čuvao sam ovce sa njim čoveče.

Zanimalo nas je da od njega čujemo kakav je bio Halid jer je on neko ko ga pamti od detinjstva.

- Pa dobar čovek. Dobar je Halid. Ne može biti bolji. Kao mali je bio dobar i fin dečko. Tada smo se svi mi družili. Ja sam posle radio u vodoprivredi i gde god je on gostovao ja sam dolazio i u Banjaluci i u Jajcu i u Konjicu i šta ja zna - kaže ovaj meštanin.

 

 

- I posle, okupio se narod oko mene, a neće njemu da priđe, pitaju kako se znamo, pa reko. "Mi smo zajedno odrasli, čoveče". Pevao je on putem, nije bilo asfalta, pa kaže najviše volim, otvorim prozor i zapevam, pa kad krenem, a tvoja majka pokojna kaže stane pa gleda, a ja pustim glas koliko mogu u onoj borovini.

Blic