Српска православна црква у току године обележава јесење или Михољске задушнице, пролећне задушнице уочи Великог поста, затим летње или Духовске и зимске које се зову и Митровске.

У народу постоји веровање да је најбоље носити хризантеме, пошто цветају крајем јесени и почетком зиме, имају симболику пролазности, жаљења и смрти, док кале и љиљани симболизују одлазак душе на други свет, а ако је особа преминула млада - невиност. Цвеће на гробљу, генерално, треба да симболизује пролазност јер вене и суши се.

Фото: Н. Скендерија

 

 

Већини људи је цвеће ипак само украсни елемент који носе на гробља како би гробови изгледали лепше, али има и оних којима је посета гробу прилика за молитву за своје покојне. Тада чин стављања цвећа и свећа на гроб представља знак унутрашњег чина љубави према онима који леже у гробовима. Тиме им показујемо да их волимо и да мислимо на њих и да желимо њихово спасење.

Срби такође имају мноштво обичаја када је реч о овом дану, а један од њих је да одмах ујутру изађу на гробље, на гроб донесу жито и вино и упале свеће за покој душе умрле особе. Неки пак обичаји и немају превелике везе с православљем попут ношења хране на гробље те многи свештеници и апелују на људе да то не раде.

Задушнице увек падају у суботу јер је Исус Христос тај дан, уочи васкрсења, у недељу, провео упокојен. То је дан када православни верници обилазе гробове најмилијих, дају помене и пале свеће. Сећајући се својих покојних предака, хришћански верници се на овај дан моле Богу за опрост грехова и за своје претке.

На Задушнице се у црквама служи парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе се обилазе гробови најближих, где се упали свећа и чита молитва. Ко не може најмилијима да оде на гроб, свећу запали у цркви.

Фото: Петар Милошевић

 

 

Молитва за покојне

Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу. И усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица Твога весели све од века свете Твоје. Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш,и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим,и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

БОНУС ВИДЕО: