На овај дан се, по традицији, излази на гробља, пале се свеће на гробовима најближих, доноси вино и жито, а ако неко не може да оде на гроб покојника, у цркви се служи помен и помињу имена упокојених.
Михољске задушнице увек падају у прву суботу пре Михољдана, и увек су суботом, јер је по веровању Христос дан пре Васкрсења провео у гробу. Субота је тако постала дан сећања на преминуле и молитве за њихов вечни мир.
Шта се ради на Михољске задушнице?
У храмовима се тог дана служи Света литургија и парастос (молитва за упокојене душе). Верници доносе кољиво (жито), свеће и вино, као симболе вечног живота и наде у васкрсење.
Свећа означава светлост Христову, жито вечни живот, а вино крв Спаситеља којом су сви верници повезани.
На гробовима се обично окади и изговори молитва, а у народу постоји обичај да се остави део хране и свећа „за душе“, што симболично представља бригу и љубав према преминулима.
Како се понашати на гробљу?
На задушнице се не долази ради гозбе, већ ради молитве и поштовања.
Не препоручује се гласна прича, смех или алкохол, а поготово не претерано излагање хране. Све што се понесе на гроб, треба да буде скромно и са мером.
Ако не знате молитве, довољно је и тихо се помолити или изговорити: „Вечан им помен.“
Пре него што запалите свећу, прекрстите се, а ако имате више свећа, прво их запалите за живе, па за покојне.
Свећу за упокојене увек палите у доњем делу свећњака, док се за живе пали у горњем делу.
Шта ако не можете да одете на гробље?
Ако сте далеко од места где почивају ваши најмилији, у цркви можете да наручите помен. Свештеник ће тада изговорити њихова имена током молитве.
Битно је да се тог дана сетите својих покојника, макар и код куће, упалите свећу и изговорите молитву за њихов мир.
БОНУС ВИДЕО:
(Ало)
Прочитајте још
