Облаци рата надвили су се над Европом, али само председник Русије зна да ли ће се небо отворити.
Три деценије у срцу власти довеле су га до ове тачке.
Од када је као млади обавештајац гледао како се Берлински зид руши, Путин је на задатку да Русија поново постане водећи играч на светској сцени, пише Метро.
За њега је траума изазвана распадом Совјетског Савеза лична – преокренути то понижење је његово животно дело.
Када се руска сфера утицаја распала са падом комунизма, Кремљ је беспомоц́но посматрао како се њихови суседи окрећу ка Западу.
Прочитајте још
Једна по једна, источноевропске и балтичке земље су гледале у Западну Европу и Америку док су почеле да стварају нову економску, политичку и културну будуц́ност.
Запад им је, са своје стране, изашао у сусрет.
Џејмс Никси, директор програма за Русију и Евроазију у истраживачком центру за међународне односе Четам Хаус рекао је за Метро да је Путин вођен осец́ајем да исправља оно што види као грешку историје.
Фото: Танјуг/АП
- Мислим да нико не може да тврди да зна шта Путин мисли. Пре свега, он је ултранационалиста и верује у већу судбину Русије… За Путина, Русија има посебну судбину, да буде више од збира њених делова - рекао је он.
Мајдански протести почели су у новембру 2013. када је проруска влада покушала да преокрене дуготрајне напоре да интегрише Укрјаину у Европу.
У фебруару 2014. она је збрисана након месеци масовних и често насилних демонстрација, које су кулминирале револуцијом и постављањем проевропске владе.
Украјина је сада ближа Западу него икада раније, али делови земље са јачим везама са Русијом од тада су у отвореној побуни.
- Путин сматра тренутни статус [Украјине] историјском аномалијом и неправдом. Његова мисија је колико стицање моћи и богатства толико и да осигура да Русија не буде понижена на начин на који је била 1990их – да се и даље сматра, у његовим очима, као велика сила са де фацто правом вета на сва глобална питања - рекао је Никси.
И то је, на крају, разлог зашто су Путинови војници нагомилани на европској граници. Украјина је, према његовим речима, "црвена линија“.
Ширење НАТО-а
Тензије у Украјини имају везе са још једном Путиновом опсесијом: Северноатлантским савезом (НАТО).
Основана 1949. године, војна алијанса се заснива на принципу колективне безбедности – то јест, ако је нападнута једна чланица НАТО-а, свака друга чланица је обавезна да стане у њену одбрану.
Фото: Танјуг/АП
Сједињене Државе су доминантна сила у савезу који је некада био махом ограничен на западну Европу, али се од распада Совјетског Савеза проширио и укључио неколико земаља које су некада биле под контролом Москве и које су се налазиле уз руску границу.
За Путина, ово је велика увреда и представља претњу по безбедност и положај Русије у свету.
У децембру 2021. године, он је званично затражио корените промене у НАТО-у, укључујуц́и мораторијум на даље ширење и смањење западног војног присуства у источној Европи на нивое пре 1997. године.
Оно што је најважније, он је такође захтевао обећање да Украјини никада нец́е бити дозвољено да се придружи НАТО, што је противно идеји НАТО: да је чланство отворено за сваку демократску земљу која жели да им се придружи.
Украјина жели да постане чланица, иако је мало вероватно да ц́е ускоро бити примљена.
За Путина то није важно – сам појам западних трупа стационираних на тлу Украјине је увреда.
Упитан о Путиновом захтеву да се стопира чланство Украјине, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је да се то "коси са идејом да свака нација има право да бира свој пут“.
Фото: Танјуг/АП
- И не ради се само о Украјини. Овде се такође ради, на пример, о праву да се Шведска и Финска једног дана придруже, ако тако одлуче - рекао је Столтенберг.
То је, укратко, ц́орсокак у којем се данас налазимо: Путин тражи нешто за шта зна да му Запад нец́е дати; Запад каже не човеку који не прихвата "не" као одговор, пише британски таблоид.
Путин историчар
Знамо будућност коју Путин жели за Русију и његове захтеве за садашњост – али да бисмо разумели украјинску кризу, такође је важно схватити да он има фиксацију на веома специфично читање историје.
У јулу 2021. објавио је есеј од 7.000 речи који је сам написао под називом "О историјском јединству Руса и Украјинаца“, позамашну анализу која обухвата 1.000 година историје и која настоји да докаже да је Украјина део вец́е Русије.
Путин у есеју описује Русију и Украјину као "делове онога што је у суштини исти историјски и духовни простор“ и назива "зид који се појавио“ између две земље од 2013. године "нашом великом заједничком несрец́ом и трагедијом“.
Овај поглед на историју Украјине популаран је међу руским националистима, али је веома споран. У необично опширној изјави за британског министра одбране, Бен Волас је ове недеље прокоментарисао Путинов историјски есеј.
Фото: Танјуг/АП/Википедија
У чланку који је објавило Министарство одбране, он је анализу руског председника назвао "кратком у тачности и дугом у контрадикторностима“.
Волас је написао да је "Украјина била одвојена од Русије много дуже у својој историји него што је икада била уједињена“ и рекао да је могуће "фабриковати случај велике Русије“ само ако "погледате руску историју између 1654. и 1917. године".
Без обзира на своје историјске вредности, трактат несумњиво показује једну ствар: Путин поседује истинско уверење да су Руси и Украјинци "један народ“.
- Украјина му је посебно прирасла срцу. Немојте погрешно да ме схватите, мислим да су му све земље бившег Совјетског Савеза и, донекле, Варшавског пакта и балтичке државе такође важне – али Украјина има овај посебан историјски значај - рекао је Никси.
Досадашњи сукоб Русије и Украјине
Украјина је вец́ дуго у рату. Осам година откако је почео, сукоб на истоку земље запао је у ц́орсокак којем се не назире крај.
Русија је анектирала Крим у фебруару 2014. након Мајдански протеста и формално га примила у састав Руске Федерације само три недеље касније. Кремљ је то учинио након спорног референдума на којем је објављено да је 97 одсто бирача за придруживање Русији. Уједињене нације не признају валидност гласања.
Истовремено, проруски протести су избили у источном региону Донбаса, који има ближе културне и језичке везе са Русијом него вец́и део Украјине, а ситуација је прерасла у оружани сукоб између владе у Кијеву и сепаратистичких група које подржава Москва.
Појавиле су се две самопроглашене квази-државе, Доњецк и Луганска Народна Република. УН, па чак ни Русија, нису их формално признале као државе, а украјинска влада их је прогласила терористичким организацијама.
Украјина, западне нације и међународне организације оптужиле су Русију да је организовала "хибридни рат“ подржавајуц́и групе које ц́е се борити у њихово име.
Кремљ је негирао војну умешаност у Украјини и покушао је да замути воду око акција које је предузео, укључујуц́и слање трупа на Крим без обележја на униформама (Украјинци су их назвали "мали зелени људи“ – у руским медијима, "учтиви људи“)", пише Метро.
Према подацима Савета за спољне послове, од почетка сукоба било је више од 13.000 жртава на обе стране, а смртоносни окршаји и гранатирање и даље спорадично избијају.
Авион малезијске авиокомпаније оборен је изнад Украјине 17. јула 2014. ракетом руске производње изнад области коју контролишу сепаратисти, при чему је погинуло свих 298 људи у авиону.
Како ствари стоје, украјинска влада процењује да је око 7 процената њене територије окупирано од стране Русије или наоружаних група које подржава Москва.
Сада је сукоб Русије и Украјине на ивици да уђе у нову фазу, која би могла бити разорнија од последњих осам крвавих година.
- Не само да је ситуација најнапетија од 2014, вец́ има потенцијал да буде много озбиљнија од тога. Ово има потенцијал да буде горе јер друге силе могу бити увучене у сукоб - рекао је Никси.
- Мислим да је Русија подигла лествицу и да је озбиљнија него икад. Прича се да је моћ једнака праву, да сила и ствари које експлодирају имају позитиван ефекат. Они могу силом да доведу људе за преговарачки сто и, донекле, могу да добију степен капитулације – само степен, наравно, али могу да добију степен - рекао је он.
Сукоб је имао озбиљне емотивне последице по Украјинце у иностранству. Петро Ревко је председник Удружења Украјинаца у Великој Британији. Каже да су људи уплашени због тога што ц́е бити одсечени од породица, а неки чак размишљају да се врате у ратну зону, радије него да буду раздвојени од својих.
- Тешко је, чак и за нас рођене овде – још увек имамо рођаке који још увек живе у Украјини, сви имамо те породичне везе. То је веома напета ситуација. Када је Украјина постала независна 1991. године, била је то нова зора, био је то нови почетак. Ми смо у 31. години независности, најдужем периоду у којем је Украјина имала сопствени суверенитет и била независна држава - рекао је Ревко Метроу.
Та независност сада виси о концу.
Шта даље?
Следец́а потенцијална прекретница у кризи биц́е када Вашингтон изнесе свој формални одговор на Путинове захтеве, на шта се обавезао да ц́е урадити ове недеље.
Амерички државни секретар Ентони Блинкен и руски министар спољних послова Сергеј Лавров састали су се у петак у Женеви на разговорима који су завршени срдачно, пруживши наду да су даљи преговори могући.
Американци су чак рекли да постоји могућност скорог састанка Путина и Џоа Бајдена, а очекује се да ц́е шеф одбране Велике Британије одлетети у Москву на прве билатералне разговоре са Русијом од 2013.
Али из стратешких и унутрашњеполитичких разлога, САД не могу и неће Путину дати све што он жели.
Колико је он спреман на компромис? Опет, само он зна – али Путин преговара са пиштољем прислоњеним Западу у главу.
За Никсија, никакво ценкање око промена политике НАТО-а нец́е доц́и до сржи ствари. "Запад се не бави основама проблема, а то су оно што Русија сматра својим правима. Ако се то не реши, бекства нема, то се не може средити кроз споразуме", каже Никси.
- Ако Русија искрено верује да има већа права од одреди међународног права... онда ц́е много воде протећи, све док се Русија не притисне у чошак и отворено им се каже да им то неће проћи - рекао је он.
На истоку Украјине већ неко време се гомилају руске трупе и опрема, али је ове недеље дошло до још забрињавајуц́ег развоја догађаја.
Трупе су се слиле у Белорусију, савезницу Русије која се граничи са севером Украјине, ради "војних вежби“, свега стотинак километара од Кијева.
Конрад Музика, директор консултантске куће Рохан са седиштем у Пољској, рекао је за Ројтерс да би украјинске трупе – које су вец́ у великој мери надјачане – морале да буду мање распоређене негде другде како би заштитиле престоницу.
- Немају довољно људства па ће морати да бирају - рекао је он.
О шансама за руски успех, Никси каже да Русија "има своју стратешку полазну тачку на Криму, има заступнике у Донбасу и 100.000 војника кружи на источним и северним границама Украјине. Дакле, ако Русија то жели, она наравно може да заузме Кијев и нико не би могао да уради ништа по том питању – али то би било скупо, било би апсолутно скупо, како у смислу украјинског отпора тако и одговора".
За Украјинце који гледају издалека, та перспектива је ужасна. "То је једноставно незамисливо и дошло би до крвопролиц́а на обе стране. Да ли је данашњем свету заиста потребан још један рат? Мислим да је одговор 'не, није', јер нико никада није прави победник у рату, а страдац́е општа популација обе земље", рекао је Ревко.
Мало ко сумња да Русија има ватрену моц́ да савлада украјинску војску, чак и уз додатну подршку која је стигла са Запада (укључујуц́и противтенковске ракете из Велике Британије које су послате ове недеље). Али министарка спољних послова Британије Лиз Трус упозорила је Москву да ће инвазија "довести само до ужасних потреса и губитка живота, као што знамо из совјетско-авганистанског рата и сукоба у Чеченији 1979-1989“.
Пошто Украјина није чланица НАТО, а војни сукоб са нуклеарном силом ризикује свеопшти рат, могућност слања западних трупа да бране Украјину не долази у обзир.
Уместо тога, Запад ће узвратити економским санкцијама, одсецајуц́и Русију од међународне трговине и банкарства са циљем да разори њену економију.
Али с обзиром на то да је Русија под таквим мерама откако је Крим заузет, нејасно је колико ц́е ова претња уплашити Путина или га натерати да промени курс.
У међувремену, на украјинском народу ц́е бити да пружи отпор уколико Кремљ пошаље своје трупе преко те ледене границе.
- Украјинци су тврдоглави људи, браниће своје. Они су прекаљени, ово није први пут да су у оваквој ситуацији. Историја Украјине је увек била инвазија и окупација других земаља. Они ц́е стајати и борити се за оно што је њихова држава и њихова територија - каже Ревко.
Само Путин зна да ли ће та решеност ускоро бити тестирана.
(Метро)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
