Oblaci rata nadvili su se nad Evropom, ali samo predsednik Rusije zna da li će se nebo otvoriti.
Tri decenije u srcu vlasti dovele su ga do ove tačke.
Od kada je kao mladi obaveštajac gledao kako se Berlinski zid ruši, Putin je na zadatku da Rusija ponovo postane vodeći igrač na svetskoj sceni, piše Metro.
Za njega je trauma izazvana raspadom Sovjetskog Saveza lična – preokrenuti to poniženje je njegovo životno delo.
Kada se ruska sfera uticaja raspala sa padom komunizma, Kremlj je bespomoćno posmatrao kako se njihovi susedi okreću ka Zapadu.
Pročitajte još
Jedna po jedna, istočnoevropske i baltičke zemlje su gledale u Zapadnu Evropu i Ameriku dok su počele da stvaraju novu ekonomsku, političku i kulturnu budućnost.
Zapad im je, sa svoje strane, izašao u susret.
DŽejms Niksi, direktor programa za Rusiju i Evroaziju u istraživačkom centru za međunarodne odnose Četam Haus rekao je za Metro da je Putin vođen osećajem da ispravlja ono što vidi kao grešku istorije.
Foto: Tanjug/AP
- Mislim da niko ne može da tvrdi da zna šta Putin misli. Pre svega, on je ultranacionalista i veruje u veću sudbinu Rusije… Za Putina, Rusija ima posebnu sudbinu, da bude više od zbira njenih delova - rekao je on.
Majdanski protesti počeli su u novembru 2013. kada je proruska vlada pokušala da preokrene dugotrajne napore da integriše Ukrjainu u Evropu.
U februaru 2014. ona je zbrisana nakon meseci masovnih i često nasilnih demonstracija, koje su kulminirale revolucijom i postavljanjem proevropske vlade.
Ukrajina je sada bliža Zapadu nego ikada ranije, ali delovi zemlje sa jačim vezama sa Rusijom od tada su u otvorenoj pobuni.
- Putin smatra trenutni status [Ukrajine] istorijskom anomalijom i nepravdom. NJegova misija je koliko sticanje moći i bogatstva toliko i da osigura da Rusija ne bude ponižena na način na koji je bila 1990ih – da se i dalje smatra, u njegovim očima, kao velika sila sa de facto pravom veta na sva globalna pitanja - rekao je Niksi.
I to je, na kraju, razlog zašto su Putinovi vojnici nagomilani na evropskoj granici. Ukrajina je, prema njegovim rečima, "crvena linija“.
Širenje NATO-a
Tenzije u Ukrajini imaju veze sa još jednom Putinovom opsesijom: Severnoatlantskim savezom (NATO).
Osnovana 1949. godine, vojna alijansa se zasniva na principu kolektivne bezbednosti – to jest, ako je napadnuta jedna članica NATO-a, svaka druga članica je obavezna da stane u njenu odbranu.
Foto: Tanjug/AP
Sjedinjene Države su dominantna sila u savezu koji je nekada bio mahom ograničen na zapadnu Evropu, ali se od raspada Sovjetskog Saveza proširio i uključio nekoliko zemalja koje su nekada bile pod kontrolom Moskve i koje su se nalazile uz rusku granicu.
Za Putina, ovo je velika uvreda i predstavlja pretnju po bezbednost i položaj Rusije u svetu.
U decembru 2021. godine, on je zvanično zatražio korenite promene u NATO-u, uključujući moratorijum na dalje širenje i smanjenje zapadnog vojnog prisustva u istočnoj Evropi na nivoe pre 1997. godine.
Ono što je najvažnije, on je takođe zahtevao obećanje da Ukrajini nikada neće biti dozvoljeno da se pridruži NATO, što je protivno ideji NATO: da je članstvo otvoreno za svaku demokratsku zemlju koja želi da im se pridruži.
Ukrajina želi da postane članica, iako je malo verovatno da će uskoro biti primljena.
Za Putina to nije važno – sam pojam zapadnih trupa stacioniranih na tlu Ukrajine je uvreda.
Upitan o Putinovom zahtevu da se stopira članstvo Ukrajine, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da se to "kosi sa idejom da svaka nacija ima pravo da bira svoj put“.
Foto: Tanjug/AP
- I ne radi se samo o Ukrajini. Ovde se takođe radi, na primer, o pravu da se Švedska i Finska jednog dana pridruže, ako tako odluče - rekao je Stoltenberg.
To je, ukratko, ćorsokak u kojem se danas nalazimo: Putin traži nešto za šta zna da mu Zapad neće dati; Zapad kaže ne čoveku koji ne prihvata "ne" kao odgovor, piše britanski tabloid.
Putin istoričar
Znamo budućnost koju Putin želi za Rusiju i njegove zahteve za sadašnjost – ali da bismo razumeli ukrajinsku krizu, takođe je važno shvatiti da on ima fiksaciju na veoma specifično čitanje istorije.
U julu 2021. objavio je esej od 7.000 reči koji je sam napisao pod nazivom "O istorijskom jedinstvu Rusa i Ukrajinaca“, pozamašnu analizu koja obuhvata 1.000 godina istorije i koja nastoji da dokaže da je Ukrajina deo veće Rusije.
Putin u eseju opisuje Rusiju i Ukrajinu kao "delove onoga što je u suštini isti istorijski i duhovni prostor“ i naziva "zid koji se pojavio“ između dve zemlje od 2013. godine "našom velikom zajedničkom nesrećom i tragedijom“.
Ovaj pogled na istoriju Ukrajine popularan je među ruskim nacionalistima, ali je veoma sporan. U neobično opširnoj izjavi za britanskog ministra odbrane, Ben Volas je ove nedelje prokomentarisao Putinov istorijski esej.
Foto: Tanjug/AP/Vikipedija
U članku koji je objavilo Ministarstvo odbrane, on je analizu ruskog predsednika nazvao "kratkom u tačnosti i dugom u kontradiktornostima“.
Volas je napisao da je "Ukrajina bila odvojena od Rusije mnogo duže u svojoj istoriji nego što je ikada bila ujedinjena“ i rekao da je moguće "fabrikovati slučaj velike Rusije“ samo ako "pogledate rusku istoriju između 1654. i 1917. godine".
Bez obzira na svoje istorijske vrednosti, traktat nesumnjivo pokazuje jednu stvar: Putin poseduje istinsko uverenje da su Rusi i Ukrajinci "jedan narod“.
- Ukrajina mu je posebno prirasla srcu. Nemojte pogrešno da me shvatite, mislim da su mu sve zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza i, donekle, Varšavskog pakta i baltičke države takođe važne – ali Ukrajina ima ovaj poseban istorijski značaj - rekao je Niksi.
Dosadašnji sukob Rusije i Ukrajine
Ukrajina je već dugo u ratu. Osam godina otkako je počeo, sukob na istoku zemlje zapao je u ćorsokak kojem se ne nazire kraj.
Rusija je anektirala Krim u februaru 2014. nakon Majdanski protesta i formalno ga primila u sastav Ruske Federacije samo tri nedelje kasnije. Kremlj je to učinio nakon spornog referenduma na kojem je objavljeno da je 97 odsto birača za pridruživanje Rusiji. Ujedinjene nacije ne priznaju validnost glasanja.
Istovremeno, proruski protesti su izbili u istočnom regionu Donbasa, koji ima bliže kulturne i jezičke veze sa Rusijom nego veći deo Ukrajine, a situacija je prerasla u oružani sukob između vlade u Kijevu i separatističkih grupa koje podržava Moskva.
Pojavile su se dve samoproglašene kvazi-države, Donjeck i Luganska Narodna Republika. UN, pa čak ni Rusija, nisu ih formalno priznale kao države, a ukrajinska vlada ih je proglasila terorističkim organizacijama.
Ukrajina, zapadne nacije i međunarodne organizacije optužile su Rusiju da je organizovala "hibridni rat“ podržavajući grupe koje će se boriti u njihovo ime.
Kremlj je negirao vojnu umešanost u Ukrajini i pokušao je da zamuti vodu oko akcija koje je preduzeo, uključujući slanje trupa na Krim bez obeležja na uniformama (Ukrajinci su ih nazvali "mali zeleni ljudi“ – u ruskim medijima, "učtivi ljudi“)", piše Metro.
Prema podacima Saveta za spoljne poslove, od početka sukoba bilo je više od 13.000 žrtava na obe strane, a smrtonosni okršaji i granatiranje i dalje sporadično izbijaju.
Avion malezijske aviokompanije oboren je iznad Ukrajine 17. jula 2014. raketom ruske proizvodnje iznad oblasti koju kontrolišu separatisti, pri čemu je poginulo svih 298 ljudi u avionu.
Kako stvari stoje, ukrajinska vlada procenjuje da je oko 7 procenata njene teritorije okupirano od strane Rusije ili naoružanih grupa koje podržava Moskva.
Sada je sukob Rusije i Ukrajine na ivici da uđe u novu fazu, koja bi mogla biti razornija od poslednjih osam krvavih godina.
- Ne samo da je situacija najnapetija od 2014, već ima potencijal da bude mnogo ozbiljnija od toga. Ovo ima potencijal da bude gore jer druge sile mogu biti uvučene u sukob - rekao je Niksi.
- Mislim da je Rusija podigla lestvicu i da je ozbiljnija nego ikad. Priča se da je moć jednaka pravu, da sila i stvari koje eksplodiraju imaju pozitivan efekat. Oni mogu silom da dovedu ljude za pregovarački sto i, donekle, mogu da dobiju stepen kapitulacije – samo stepen, naravno, ali mogu da dobiju stepen - rekao je on.
Sukob je imao ozbiljne emotivne posledice po Ukrajince u inostranstvu. Petro Revko je predsednik Udruženja Ukrajinaca u Velikoj Britaniji. Kaže da su ljudi uplašeni zbog toga što će biti odsečeni od porodica, a neki čak razmišljaju da se vrate u ratnu zonu, radije nego da budu razdvojeni od svojih.
- Teško je, čak i za nas rođene ovde – još uvek imamo rođake koji još uvek žive u Ukrajini, svi imamo te porodične veze. To je veoma napeta situacija. Kada je Ukrajina postala nezavisna 1991. godine, bila je to nova zora, bio je to novi početak. Mi smo u 31. godini nezavisnosti, najdužem periodu u kojem je Ukrajina imala sopstveni suverenitet i bila nezavisna država - rekao je Revko Metrou.
Ta nezavisnost sada visi o koncu.
Šta dalje?
Sledeća potencijalna prekretnica u krizi biće kada Vašington iznese svoj formalni odgovor na Putinove zahteve, na šta se obavezao da će uraditi ove nedelje.
Američki državni sekretar Entoni Blinken i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov sastali su se u petak u Ženevi na razgovorima koji su završeni srdačno, pruživši nadu da su dalji pregovori mogući.
Amerikanci su čak rekli da postoji mogućnost skorog sastanka Putina i DŽoa Bajdena, a očekuje se da će šef odbrane Velike Britanije odleteti u Moskvu na prve bilateralne razgovore sa Rusijom od 2013.
Ali iz strateških i unutrašnjepolitičkih razloga, SAD ne mogu i neće Putinu dati sve što on želi.
Koliko je on spreman na kompromis? Opet, samo on zna – ali Putin pregovara sa pištoljem prislonjenim Zapadu u glavu.
Za Niksija, nikakvo cenkanje oko promena politike NATO-a neće doći do srži stvari. "Zapad se ne bavi osnovama problema, a to su ono što Rusija smatra svojim pravima. Ako se to ne reši, bekstva nema, to se ne može srediti kroz sporazume", kaže Niksi.
- Ako Rusija iskreno veruje da ima veća prava od odredi međunarodnog prava... onda će mnogo vode proteći, sve dok se Rusija ne pritisne u čošak i otvoreno im se kaže da im to neće proći - rekao je on.
Na istoku Ukrajine već neko vreme se gomilaju ruske trupe i oprema, ali je ove nedelje došlo do još zabrinjavajućeg razvoja događaja.
Trupe su se slile u Belorusiju, saveznicu Rusije koja se graniči sa severom Ukrajine, radi "vojnih vežbi“, svega stotinak kilometara od Kijeva.
Konrad Muzika, direktor konsultantske kuće Rohan sa sedištem u Poljskoj, rekao je za Rojters da bi ukrajinske trupe – koje su već u velikoj meri nadjačane – morale da budu manje raspoređene negde drugde kako bi zaštitile prestonicu.
- Nemaju dovoljno ljudstva pa će morati da biraju - rekao je on.
O šansama za ruski uspeh, Niksi kaže da Rusija "ima svoju stratešku polaznu tačku na Krimu, ima zastupnike u Donbasu i 100.000 vojnika kruži na istočnim i severnim granicama Ukrajine. Dakle, ako Rusija to želi, ona naravno može da zauzme Kijev i niko ne bi mogao da uradi ništa po tom pitanju – ali to bi bilo skupo, bilo bi apsolutno skupo, kako u smislu ukrajinskog otpora tako i odgovora".
Za Ukrajince koji gledaju izdaleka, ta perspektiva je užasna. "To je jednostavno nezamislivo i došlo bi do krvoprolića na obe strane. Da li je današnjem svetu zaista potreban još jedan rat? Mislim da je odgovor 'ne, nije', jer niko nikada nije pravi pobednik u ratu, a stradaće opšta populacija obe zemlje", rekao je Revko.
Malo ko sumnja da Rusija ima vatrenu moć da savlada ukrajinsku vojsku, čak i uz dodatnu podršku koja je stigla sa Zapada (uključujući protivtenkovske rakete iz Velike Britanije koje su poslate ove nedelje). Ali ministarka spoljnih poslova Britanije Liz Trus upozorila je Moskvu da će invazija "dovesti samo do užasnih potresa i gubitka života, kao što znamo iz sovjetsko-avganistanskog rata i sukoba u Čečeniji 1979-1989“.
Pošto Ukrajina nije članica NATO, a vojni sukob sa nuklearnom silom rizikuje sveopšti rat, mogućnost slanja zapadnih trupa da brane Ukrajinu ne dolazi u obzir.
Umesto toga, Zapad će uzvratiti ekonomskim sankcijama, odsecajući Rusiju od međunarodne trgovine i bankarstva sa ciljem da razori njenu ekonomiju.
Ali s obzirom na to da je Rusija pod takvim merama otkako je Krim zauzet, nejasno je koliko će ova pretnja uplašiti Putina ili ga naterati da promeni kurs.
U međuvremenu, na ukrajinskom narodu će biti da pruži otpor ukoliko Kremlj pošalje svoje trupe preko te ledene granice.
- Ukrajinci su tvrdoglavi ljudi, braniće svoje. Oni su prekaljeni, ovo nije prvi put da su u ovakvoj situaciji. Istorija Ukrajine je uvek bila invazija i okupacija drugih zemalja. Oni će stajati i boriti se za ono što je njihova država i njihova teritorija - kaže Revko.
Samo Putin zna da li će ta rešenost uskoro biti testirana.
(Metro)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
