Легендарни Халида Бешлића сахрањен је јуче, 13. октобра у Сарајеву, а на вечни починак испратило га је између 50.000 и 100.000 људи. У мору текстова који су последњих дана писани о покојном народном певачу који је спојио регион на једном хрватском порталу објављена је жустра колумна.
Фото: Н. Тутњевић
Наиме, хрватски колумниста Анте Томић за "Јутарњи лист", у својој колумни под насловом "Могли су Легија, Звер, Влада Будала, Мајмуновић... али, не и он! Знате ли зашто је Хрватска одбила дати држављанство Халиду Бешлићу?" открио је да су недавно преминулог босанскохерцеговачког фолкера државни органи Хрватске одбили за држављанство и то 2009. године.
Фото: Профимедиа
Како се наводи, он је пре неких 16 година поднео захтев, али су га власти одбиле "јер му је - недостао један папир". За разлику од, на пример, Милорада Улемека Легије.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа/АФП/Коца Сулејмановић
- Хрватска је годинама делила држављанства криминалцима, али је одбила легендарног певача - наводи између осталог Томић.
Опроштај на Барама проткан емоцијама великог броја људи
Легенда народне музике, Халид Бешлић, сахрањен је јуче, 13. октобра, на градском гробљу "Баре" у Сарајеву. Људи су на гробу остављали беле руже које симболизују невиност и чистоћу. Такође, пре самог чина сахране, поред гроба је остављен и микрофон - предмет који је Халид Бешлић највише на свету волео.
Фото: Н. Тутњевић
По проценама, на вечни починак га је испратило између 50.000 и 100.000 људи.
Јутро на Халидовом гробу
Јутро након сахране Халида Бешлића, његово гробно место посетио је глумац Емир Хаџихафизбеговић, који се још једном опростио од свог пријатеља.
- Рани сабах над Сарајевом. 12 сати после твоје џеназе лепото наша. Оставио си нас тужне, сетне, али поносне на твој лик и дело. Испрати те твоје Сарајево, Босна и Херцеговина, Хрватска, Словенија, Црна Гора и Македонија. Испрати те цела планета. Богдом сузе и љубави неизмерне. Видео си ти то одозго све.
Фото: Јутјуб принтскрин/BHRT - Radiotelevizija Bosne i Hercegovine
Постоје само људи и нељуди. Све остале поделе су лажне. Цели живот је борба за једну добру џеназу. Воли те брат - написао је Емир Хаџихафизбеговић на Фејсбуку и у опису ставио фотографију себе пред Халидовим гробом (више о томе погледајте на ОВОМ линку).
Подсетимо, Емир је јуче током комеморације одржао говор и причао о томе какав је Халид био.
- Кажу да су речи мајка и слобода речи које се највише спомињу у књижевности, па су једном Крлежу питали шта је за њега појам људске слободе. Он је рекао ослобађање од предрасуда. Шта сам као млад од њега учио... да живим без предрасуда. То је његов тестамент који нам је оставио. Заиста, ако имаш предрасуду живот ти је пакао, а ако је немаш онда ти је леп - рекао је Емир између осталог.
Путуј "бела птицо" у џенетски виноград
Поред Хаџихафизбеговића, на комеморацији су емотивне говоре одржале и Бешлићеве колеге и пријатељи - Назиф Гљива, Харис Џиновић, Енис Бешлагић...
Посебно су емотивни били тренуци када су говорили Дино Мерлин, као и унука Халида Бешлића.
Док је говорио Дино Мерлин, цела сала је плакала. Његов опроштај од Халида дирнуо је и оне све у сали. Бешлићев син Дино, бројни пријатељи и колеге нису могли да сакрију емоције и дубоку тугу.
Фото: Јутјуб принтскрин/BHRT - Radiotelevizija Bosne i Hercegovine
- Драга породицо, драги пријатељи, речи су речи, али слике и осећаји говоре више. Поделићу са вама неке слике и тренутке када сам последњи пут видео Халида. Топла соба, октобарска ноћ, нека благост у њој. Дремао је и кроз сан му се са усана омакла псовка када смо га окретали на бок. Насмејали смо се. Причао сам му Сидранове и Гљивине форе, опет смо се смејали, смејали да не би плакали, да преваримо бол, да преваримо смрт. Донео сам му чоколаду, "мерси". Миловао сам му косу, руке и стопала, чисте беле приглавке, Халидове приглавке какав је то минимализам. Нешто тако једноставно, тако посебно, нешто тако потребно, као брашно, као папир, као со, нешто тако топло као наш Халид. Путуј бела птицо у џенетски виноград, много ће воде Босном протећи до тад док се таква душа роди. Много ће воде протећи до тад... Где год да си, вољен да си, где год да си, вољен да си - рекао је Дино кроз сузе.
Деда, фалиш нам јако - нису нам рекли да си умро, али смо знали
Још емотивнији је био сам почетак комеморације када је за говорницу стала Халидова унука.
Фото: Н. Тутњевић, АТА имагес/ЗИПА фото/Б. Здриња
- Деда, нисмо ни били свесни колико те људи воли. Волели бисмо да си још дуго са нама, фалиш нам јако. Мама нам није рекла да си нас у уторак напустио, а ми смо знали. Кажу нам да тако мора да буде, али желимо да си још увек ту. Волимо те - речи су унуке Халида Бешлића.
БОНУС ВИДЕО:
