Једна од главних одлика српског православља, за коју не зна остали хришћански свет, јесте крсна слава.
Готово сви ће рећи да славе онако како пише у црквеним приручницима, али је у пракси често другачије.
Сигурно сте много пута чули „на славу се не позива„. Врата куће су тог дана отворена за све. Тако је макар важило раније. Данас се усталило правило да се гости ипак зову на крсну славу и то је најчешће ужи круг породице и пријатеља односно оних код којих се и одлази истим поводом.
Фото: Shutterstock
Само обележавање празника се такође мењало током времена. Па иако обичај каже да су најважнији славски колач, вино и жито, трпезе су постале далеко раскошније (о томе више речи у наставку), а славље понекад уме да се претвори у оно налик свадби. Једни кажу „добро је да се људи веселе“, а други да је пригодније славити у дискретнијој атмосфери.
Прочитајте још
Ипак, један од најбитнијих славских обичаја је дворење славе. Дворење је важан обичај који се везује за крсну славу. Домаћин на овај свечани дан дочекује госте и не седа док свећа гори. То ради из поштовања према светитељу кога слави и који је заправо главни гост.
Такође, ово су још нека правила славског бонтона којих се ваља придржавати.
Фото: Shutterstock
На славу се никад не касни
Веома је важно да на славу дођете на време, односно да не касните, тиме изражавате поштовање према домаћину и његовој породици али и осталим гостима. Такође, олакшавате посао домаћици која не мора у више наврата да служи целу трпезу. Ипак, ни ово правило се не поштује строго.
Шта се поклања за славу?
Бонтон каже да се домаћину уручује пригодан поклон попут флаше пића, док се домаћици даје цвеће, бомбоњера или неки други практичан и адекватан дар. И знате како се каже, нити се гледа поклону у зубе нити се обраћа пажња на то колико је „раскошна“ трпеза.
(Крстарица)
БОНУС ВИДЕО:
