Реченица „На славу се не зове“ дубоко је укорењена у народној мудрости Србије, а још се у делу "Ивкова слава" истиче да се на славу долази. Многи је користе као оправдање за изостанак са породичних прослава, али како објашњава Весна Марјановић, етнолог и антрополог, у емисији 150 минута на Првој, истина је много сложенија.
Традиција, која често делује „здраво за готово“, заправо носи правила и обичаје која не би требало занемаривати. Весна је истакла шта се, деценијама истраживања славских обичаја, сматра непоштовањем домаћина.
Фото: Shutterstock
- Истраживала сам док сам радила у Етнографском музеју. Постојала су нова истраживања породичне славе како би се слава уврстила као нематеријално културно наслеђе српског народа – прво на националну листу, а затим је 2014. године уписана на УНЕСЦО-ву листу светског нематеријалног културног наслеђа.
Весна је додала да је и сама одрасла у атмосфери породичне славе.
Прочитајте још
- Мој муж слави исту славу у својој породици, тако да смо наставили традицију. Малим делом сам прихватила оно што је свекрва славила, пошто је она из Мачве, а ја сам Земунка. Сремци то раде мало другачије. Свекрва је правила славски колач, а ја сам га куповала, иако знам да домаћица треба да га меси - рекла је Весна.
Слава као религијски и друштвени обичај
По њеним речима, слава није само религијски чин, већ и друштвени обичај који омогућава домаћину да покаже гостопримство.
- За славу се увек пуно трошило, без обзира на модел традицијске културе. Већ из 18. века постоји запис да је Марија Терезија увела таксу колико се сме потрошити на славске колаче. Током новијих истраживања, стари Војвођани су ми причали да нису месили колач за славу, већ су га правили на почетку године као божићни колач, што је покривало све славе током године.
Фото: Профимедиа
Право поштовање домаћина
Она се осврнула и на можда највиралнију ствар у вези славе, а како је навела Марјановић, једна од најважнијих лекција јесте доследност у поштовању домаћина.
- На славу се увек позивало. Сваке године ишао је најмлађи из куће, као што се звало у сватовима са јабуком. Ако једном дођеш, а други пут не можеш – то је страшно. Увек се гледало да се испоштује домаћин и традиција.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
