Rečenica „Na slavu se ne zove“ duboko je ukorenjena u narodnoj mudrosti Srbije, a još se u delu "Ivkova slava" ističe da se na slavu dolazi. Mnogi je koriste kao opravdanje za izostanak sa porodičnih proslava, ali kako objašnjava Vesna Marjanović, etnolog i antropolog, u emisiji 150 minuta na Prvoj, istina je mnogo složenija.
Tradicija, koja često deluje „zdravo za gotovo“, zapravo nosi pravila i običaje koja ne bi trebalo zanemarivati. Vesna je istakla šta se, decenijama istraživanja slavskih običaja, smatra nepoštovanjem domaćina.
Foto: Shutterstock
- Istraživala sam dok sam radila u Etnografskom muzeju. Postojala su nova istraživanja porodične slave kako bi se slava uvrstila kao nematerijalno kulturno nasleđe srpskog naroda – prvo na nacionalnu listu, a zatim je 2014. godine upisana na UNESCO-vu listu svetskog nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Vesna je dodala da je i sama odrasla u atmosferi porodične slave.
Pročitajte još
- Moj muž slavi istu slavu u svojoj porodici, tako da smo nastavili tradiciju. Malim delom sam prihvatila ono što je svekrva slavila, pošto je ona iz Mačve, a ja sam Zemunka. Sremci to rade malo drugačije. Svekrva je pravila slavski kolač, a ja sam ga kupovala, iako znam da domaćica treba da ga mesi - rekla je Vesna.
Slava kao religijski i društveni običaj
Po njenim rečima, slava nije samo religijski čin, već i društveni običaj koji omogućava domaćinu da pokaže gostoprimstvo.
- Za slavu se uvek puno trošilo, bez obzira na model tradicijske kulture. Već iz 18. veka postoji zapis da je Marija Terezija uvela taksu koliko se sme potrošiti na slavske kolače. Tokom novijih istraživanja, stari Vojvođani su mi pričali da nisu mesili kolač za slavu, već su ga pravili na početku godine kao božićni kolač, što je pokrivalo sve slave tokom godine.
Foto: Profimedia
Pravo poštovanje domaćina
Ona se osvrnula i na možda najviralniju stvar u vezi slave, a kako je navela Marjanović, jedna od najvažnijih lekcija jeste doslednost u poštovanju domaćina.
- Na slavu se uvek pozivalo. Svake godine išao je najmlađi iz kuće, kao što se zvalo u svatovima sa jabukom. Ako jednom dođeš, a drugi put ne možeš – to je strašno. Uvek se gledalo da se ispoštuje domaćin i tradicija.
(Kurir)
BONUS VIDEO:
