На данашњи дан пре 96 година, свет је доживео оно што се вероватно може назвати највећим економским шоком у модерној историји. У уторак, 29. октобра, америчка берза је доживела крах, покрећући ланчану реакцију која ће свет гурнути у Велику депресију. Тај дан ће остати забележен у светској историји као Црни уторак.
Двадесете године 20. века биле су веома занимљива деценија за Сједињене Државе. Након Првог светског рата, земља је преузела економску доминацију над великим делом света због разних фактора, делом зато што је разарање рата спречило економски развој конкурентских земаља, посебно у Европи.
Прве године те деценије памте се као године еуфорије и оптимизма; свет је почео изузетно брзо да се развија, неки од највећих изума модерне историје појавили су се у веома кратком временском периоду, глобална политика се углавном стабилизовала, а на друштвеном фронту је такође био приметан улазак у 20. век, са све бољим положајем жена у друштву.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Међутим, након година еуфорије и „бурних двадесетих“, цене акција су почеле да падају, а инвеститори су паничили и покушавали да продају све што су могли.
Берза је забележила паничну продају више од 16 милиона акција у само једном дану, што је био апсолутни рекорд у то време. Телеграфске линије нису могле да прате обим трансакција, па су цене преношене са сатима закашњења. Како су подаци каснили, паника је расла, а зачарани круг се окретао, уништавајући све пред собом.
Прочитајте још
Фото: Википедија/Јавно власништво
На крају крајева, индекс Дау Џонс (један од најстабилнијих индекса на Вол стриту, који је основао оснивач те берзе) изгубио је скоро 12 процената своје вредности , што је у то време вредело више од 14 милијарди долара. Ако би се то претворило у данашњи новац, то је више од 250 милијарди долара које су нестале у једном дану. Неки инвеститори су буквално банкротирали преко ноћи.
Само неколико дана раније, у четвртак и понедељак, тржиште је већ почело да пада, али Црни уторак је био тачка без повратка. Многе банке су покушале да смире тржиште јавном куповином великих блокова акција. Влада је такође апеловала на стрпљење и брзо је увела пакете помоћи у нади да ће зауставити ситуацију.
Али ни то није помогло - паника се већ проширила широм Америке, а ускоро и света.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Проблем није био само у лошим акцијама, већ у начину на који су људи инвестирали. Деценија раста и оптимизма утицала је и на инвеститоре и на банке, подстичући многе да купују акције „на маргини“, односно позајмљеним новцем. Како су цене почеле да падају, кредити су се срушили, а банке су почеле да пропадају.
До 1933. године, више од 9.000 америчких банака је затворило своја врата. Незапосленост је скочила са 3 процента на 25 процената, а милиони људи су остали без крова над главом и без своје уштеђевине.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Крах берзе није био само финансијска прича - то је био почетак деценије у којој су се ставови о економији, политици и технологији променили.
Милиони људи у многим земљама окренули су се различитим политикама због беса и финансијске нестабилности. На неки начин, овај догађај је гурнуо свет дубље у кризу из које ће изаћи тек након најкрвавијег рата у људској историји - Другог светског рата.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Нови договор као нова улога владе
Амерички председник Френклин Д. Рузвелт ће касније покренути „Њу дил“ – програм опоравка који је редефинисао улогу државе у економији, иако се сматра да ни то није у потпуности извукло САД из кризе.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Највише су помогла огромна улагања у војну индустрију на самом почетку рата и у годинама поновног наоружавања пре њега, што на неки начин потврђује да је Рузвелт својим интервенцијама ишао у правом смеру, али можда није отишао довољно далеко.
Његови пакети помоћи су ионако били широко критиковани, јер се свака владина интервенција нужно сматрала првим кораком у комунизам, а многи људи у Вашингтону, као и у другим западним земљама, кренули су другим путем и пооштрили буџете и инвестиције.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Занимљиво је, дакле, да је све почело у ери која је славила напредак, технологију и „неограничен раст“. Подаци са берзе су се тада преносили путем електромеханичких уређаја, који су се често кварили због преоптерећења - готово као да је сама технологија рекла „доста“.
Црни уторак остаје симбол тренутка када се свет срушио под сопственим оптимизмом. Иако се догодило пре скоро једног века, прича о похлепи, паници и крхком поверењу у систем и данас звучи веома познато – само што се сада све дешава брже, дигитално и уз помоћ алгоритама уместо телеграфа.
БОНУС ВИДЕО:
