Na današnji dan pre 96 godina, svet je doživeo ono što se verovatno može nazvati najvećim ekonomskim šokom u modernoj istoriji. U utorak, 29. oktobra, američka berza je doživela krah, pokrećući lančanu reakciju koja će svet gurnuti u Veliku depresiju. Taj dan će ostati zabeležen u svetskoj istoriji kao Crni utorak.
Dvadesete godine 20. veka bile su veoma zanimljiva decenija za Sjedinjene Države. Nakon Prvog svetskog rata, zemlja je preuzela ekonomsku dominaciju nad velikim delom sveta zbog raznih faktora, delom zato što je razaranje rata sprečilo ekonomski razvoj konkurentskih zemalja, posebno u Evropi.
Prve godine te decenije pamte se kao godine euforije i optimizma; svet je počeo izuzetno brzo da se razvija, neki od najvećih izuma moderne istorije pojavili su se u veoma kratkom vremenskom periodu, globalna politika se uglavnom stabilizovala, a na društvenom frontu je takođe bio primetan ulazak u 20. vek, sa sve boljim položajem žena u društvu.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Međutim, nakon godina euforije i „burnih dvadesetih“, cene akcija su počele da padaju, a investitori su paničili i pokušavali da prodaju sve što su mogli.
Berza je zabeležila paničnu prodaju više od 16 miliona akcija u samo jednom danu, što je bio apsolutni rekord u to vreme. Telegrafske linije nisu mogle da prate obim transakcija, pa su cene prenošene sa satima zakašnjenja. Kako su podaci kasnili, panika je rasla, a začarani krug se okretao, uništavajući sve pred sobom.
Pročitajte još
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Na kraju krajeva, indeks Dau DŽons (jedan od najstabilnijih indeksa na Vol stritu, koji je osnovao osnivač te berze) izgubio je skoro 12 procenata svoje vrednosti , što je u to vreme vredelo više od 14 milijardi dolara. Ako bi se to pretvorilo u današnji novac, to je više od 250 milijardi dolara koje su nestale u jednom danu. Neki investitori su bukvalno bankrotirali preko noći.
Samo nekoliko dana ranije, u četvrtak i ponedeljak, tržište je već počelo da pada, ali Crni utorak je bio tačka bez povratka. Mnoge banke su pokušale da smire tržište javnom kupovinom velikih blokova akcija. Vlada je takođe apelovala na strpljenje i brzo je uvela pakete pomoći u nadi da će zaustaviti situaciju.
Ali ni to nije pomoglo - panika se već proširila širom Amerike, a uskoro i sveta.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Problem nije bio samo u lošim akcijama, već u načinu na koji su ljudi investirali. Decenija rasta i optimizma uticala je i na investitore i na banke, podstičući mnoge da kupuju akcije „na margini“, odnosno pozajmljenim novcem. Kako su cene počele da padaju, krediti su se srušili, a banke su počele da propadaju.
Do 1933. godine, više od 9.000 američkih banaka je zatvorilo svoja vrata. Nezaposlenost je skočila sa 3 procenta na 25 procenata, a milioni ljudi su ostali bez krova nad glavom i bez svoje ušteđevine.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Krah berze nije bio samo finansijska priča - to je bio početak decenije u kojoj su se stavovi o ekonomiji, politici i tehnologiji promenili.
Milioni ljudi u mnogim zemljama okrenuli su se različitim politikama zbog besa i finansijske nestabilnosti. Na neki način, ovaj događaj je gurnuo svet dublje u krizu iz koje će izaći tek nakon najkrvavijeg rata u ljudskoj istoriji - Drugog svetskog rata.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Novi dogovor kao nova uloga vlade
Američki predsednik Frenklin D. Ruzvelt će kasnije pokrenuti „NJu dil“ – program oporavka koji je redefinisao ulogu države u ekonomiji, iako se smatra da ni to nije u potpunosti izvuklo SAD iz krize.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Najviše su pomogla ogromna ulaganja u vojnu industriju na samom početku rata i u godinama ponovnog naoružavanja pre njega, što na neki način potvrđuje da je Ruzvelt svojim intervencijama išao u pravom smeru, ali možda nije otišao dovoljno daleko.
NJegovi paketi pomoći su ionako bili široko kritikovani, jer se svaka vladina intervencija nužno smatrala prvim korakom u komunizam, a mnogi ljudi u Vašingtonu, kao i u drugim zapadnim zemljama, krenuli su drugim putem i pooštrili budžete i investicije.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Zanimljivo je, dakle, da je sve počelo u eri koja je slavila napredak, tehnologiju i „neograničen rast“. Podaci sa berze su se tada prenosili putem elektromehaničkih uređaja, koji su se često kvarili zbog preopterećenja - gotovo kao da je sama tehnologija rekla „dosta“.
Crni utorak ostaje simbol trenutka kada se svet srušio pod sopstvenim optimizmom. Iako se dogodilo pre skoro jednog veka, priča o pohlepi, panici i krhkom poverenju u sistem i danas zvuči veoma poznato – samo što se sada sve dešava brže, digitalno i uz pomoć algoritama umesto telegrafa.
BONUS VIDEO:
