Он је 10. јануара ове године поднео ванредни правни лек - захтев за понављање кривичног поступка, прецизирала је за Танјуг портпарол Вишег суда Татјана Матић.

Овај захтев је, како је додала, тренутно на одлучивању пред ванпретресним судским већем.

Веће захтев може да одбраци, одбије или усвоји и наложи понављање поступка.

Понављање поступка је могуће да се дозволи само уколико су испуњени таксативно набројани разлози из Законика о кривичном поступку (ЗКП), попут нових чињеница или нових доказа, лажног исказа, лажног сведочнеја и других.

Јоцић је за подстрекавање на убиство Марјановића правоснажно осуђен на 15 година затвора, али му је казна Законом о амнестији из 2012. године смањена за четвртину, на нешто више од 11 година затвора.

Он се у притвору, односно затвору непрекидно налази од 27. априла 2009. године када је ухапшен због сумње да је организовао убиство хрватског новинара Иве Пуканића, од којих је оптужби правосназнзо ослобођен 2015. године.

На издржавање казне за убиство Марјановића упућен је у затвор 28. децембра 2012. године.

Међутим, време које је провео у притвору због сумње да је учестовао у убиству Иве Пуканића не урачунава му се у казну затвора коју сада издржава, па је Јоцић тужио државу тражећи одштету од 60 милиона динара јер је био неосновано ухапшен и држан скоро 1.300 дана у притвору.

Наиме, српски закон не познаје урачунавање времена проведеног у притвору због једног кривичног дела у затворску казну због другог кривичног дела, мада је Јоцић и ту могућност држави нудио као компензацију за неосновани боравак у притвору.