Са првим данима новембра у Србији почиње сезона крсних слава најлепшег и најдубљег породичног обичаја који спаја веру, традицију и заједништво. У то време домови широм земље миришу на тамјан, славски колач и жито, а свеће горе у знак захвалности и молитве свецу заштитнику дома. Ипак, у савременом начину обележавања неретко се губи оно што је суштина славе, а то је духовни мир и захвалност Богу, а не раскош и богатство трпезе.
Када трпеза засени смисао
Једна од највећих грешака домаћина јесте преобилна славска трпеза. У жељи да покажу гостопримство, многи претварају славу у гозбу налик свадби, са бројним несвакидашњим јелима, посластицама и пићем. Међутим, обичаји налажу да славска трпеза треба да буде скромна, достојанствена и посна или мрсна у складу са црквеним правилима, али никада разметљива. Суштина славе није у броју јела, већ у благослову дома и искреној молитви.
Фото: Shutterstock
Како избећи ову грешку
- Припремите једноставна, традиционална јела, а пажњу усмерите на смисао празника.
- Не такмичите се са другима у обиљу хране, већ у топлини и миру домаћинске атмосфере.
- Подсетите себе да је најважнији део трпезе славски колач, жито, свећа и вино.
Заборављени светац заштитник
Такође, многи домаћини данас не знају довољно о свецу кога прослављају, иако управо он представља духовни темељ славе. Крсна слава није само традиција коју смо наследили од предака, већ и прилика да се подсетимо врлина и дела светитеља који нас штити. Непознавање његовог живота значи и губљење смисла самог славског обичаја.
Фото: Shutterstock
Зато би требало прочитати житије свеца кога славите како би упознали његову улогу у црквеној историји.
Пренесите причу о светитељу својој деци и гостима, да би се обичај преносио са разумевањем, а не само по навици.
Прочитајте још
Погрешни обичаји и празноверја
Током година, у славску традицију ушли су и обичаји који немају упориште у вери: просипање вина по ћошковима, прегласна музика, прекомерно славље и опијање. Такве лоше навике могу да буду чак и грех и скрећу пажњу са духовне стране празника и претварају га у повод за провод. Слава би требало да буде дан мира, сабраности и захвалности, а не бучне забаве.
Икона није украс само за дан славе
Још једна честа грешка коју свештеници примећују јесте то што поједини домаћини икону свеца износе само за дан славе, а потом је поново склањају у орман или фиоку. Икона, међутим, није декорација нити обичан предмет који се користи повремено, већ свети знак Божијег присуства у дому. Она треба да има стално место у кући на зиду, у тишини домаће молитвене просторије или кутка.
Фото: Shutterstock
Када је икона стално постављена, она подсећа укућане на молитву, благостање и заштиту светитеља. У супротном, губи се њен духовни смисао и претвара се у пуки обичај без вере.
Повратак суштини
Крсна слава није само традиција, већ знак духовног идентитета и заједништва породице. У времену када се све чешће заборавља смисао обичаја, важно је вратити се основним вредностима - вери, скромности и захвалности.
Најлепша слава није она са најбогатијом трпезом, већ она на којој влада мир, љубав и благослов. Када се домаћин и породица окупе око славске свеће са искреном молитвом, тада је светац заиста присутан у њиховом дому.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
